Ако се од Новог Сада крене преко Ветерника и Футога стиже се у Бегеч. Постоји бициклистичка стаза долмом поред реке, која иде даље до Челарева а затим и до Бачке Паланке. На овом путу постоје и скеле преко Дунава, од Футога ка Беочину и од Бегеча до Баноштора. Бројне су могућности како колима, тако и за оне у доброј форми, бициклом.
Ми смо се овог новембарског дана упутили у насеље Бегеч, и ту на левој обали Дунава налази се предео прекривен речним шумама, трском и барско мочварним биљкама. Бегечка јама је рукавац Дунава који због своје специфичности представља Парк природе заштићен законом.
На више места могу се уочити табле са објашњењима о значају очувања природне средине. Сазнајемо да су на подручју Бегечке јаме од посебне важности заједнице водених биљака, компоненте екосистема очуваних у сливовима војвођанских река. Присутне су поједине заштићене врсте, као бели локвањ и водени орашак. На широком обалном подручју, недалеко од плитких делова језера, расту шаш, сита и трска. Ово је такође станиште бројних животињских врста од којих су неке ретке и угрожене. Разни водоземци и гмизавци, жабе, гуштери, белоушке, корњаче. Од птица лабуд, лиска, велики гњурац, вивак, бела рода, велики корморан, чапље, грабљивице и певачице.
Посебну ботаничку вредност парка природе представљају стара стабла домаће беле и црне тополе. Ова стабла су остаци живописних шума врба и топола које су у прошлости покривале поплавна подручја Војводине. Својом лепотом оплемењују заштићено подручје. Јесења варијанта ових предела делује инспиративно, са златним тоновима.
Бегечка јама је природно мрестилиште многих врста риба. Прави је рај за пецароше а они колико воле да у миру пецају исто толико да после диване. Тако и ми сретосмо нашег познаника који овде има камп кућицу. Има их овде доста, као и зиданих викендица и кућа, где неки чак живе. Упутио нас је да прошетамо обалом, због лабудовa и лепих призора за фотографисање. Овога дана риба није нарочито хтела ни њега ни остале пецароше, али смо зато чули разне приче. На пример како је пре две године упецао овде шарана дугачког чак 102 центиметра и тежине 8,5 кила. Ко не верује фотографија стоји на његовој кућици. Окупио се, каже, народ када је риба почела да вуче а један је чак и снимао. Окачио на мреже, па тако наш другар одмах постаде интернет атракција. Данас, ето ништа али пре пар дана је упецао штуку од два килограма.
Место са својим риболовним тереном, викенд насељем и угоститељским објектима има велики туристички потенцијал. Лети овде долази народ на купање, лепа је плажа. Могу се изнајмити чамци за пецање или само да се провозате. Чарде су превасходно рибље али нуде и друге специјалитете. Ово популарно излетиште настало на старом кориту Дунава посетили смо у јесењем издању. Док се новембарско сунце пресијавало на води између чамаца а пецароши стрпљиво чекали да риба крене. Деца су трчкарала около јер овај занат се од малена учи. Ми смо се у нашој посети одлучили за рибљу чорбу у оближњој чарди и можемо рећи да је одлична.
Текст и фотографије: Ивана В.
You must be logged in to post a comment.