БЕЗДАНСКИ ДАМАСТ – ПРОИЗВОД СА ЗАШТИЋЕНИМ ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

БЕЗДАНСКИ ДАМАСТ – ПРОИЗВОД СА ЗАШТИЋЕНИМ ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

На самом северу Војводине, тамо где се мери водостај Дунава (што ипак значи да он није „без дна”), послује предузеће „Нови Новитет – Дунав”. На жакар разбојима ручно производе ексклузиван производ – бездански дамаст, познат на свим континентима као заштићена робна марка. Уз бренд производа, и сва опрема је под заштитом државе као културно добро Србије. Посета овој фабрици била је улазак у свет свилених чуда и својеврсни времеплов у прошлост.

Ткачница у Бездану са уличне стране изгледа као мало већа војвођанска кућа која се тек у дворишту протеже дубином плаца. Улази се у једну просторију која је припремна за основу ткања.

Директорка Јелена Петковић истиче да ткачница баш ове године слави 150 година постојања с тим да је купљена 2012. и сачувана од пропадања. Показује фотографију где радник ове фабрике (нажалост, преминуо 2013) г. Талоши уручује безданску постељину Титу за 60. рођендан. Постоји анегдота да је Тито на Брионима преспавао на безданском дамасту, те ујутро питао домара на чему је то спавао. Овај се уплашио пре него што је чуо да је председник заправо одлично спавао. Од тада све резиденције користе столњаке и постељине ове ткачнице, укључујући и Плави воз.

У другој просторији налази се неколико дрвених разбоја. Ткање је захтеван посао јер мајстор најпре мора на врху разбоја (под плафоном) да убаци сет бушених картица које одређују дезен. Разбоји се разликују само по величини, зна се за шта је сваки од њих јер је скуп материјал и рад да би се правио расход. За 1 квадратни центиметар материјала, радник мора да направи 28 синхронизованих покрета рукама и ногама. Ипак, зачудило нас је сазнање да имају радника Ферику који направи чак две норме дневно. Специјализирао је покрете толико да не би успео да успори и када би то желео.

Сазнајемо да је основа платна бељени, чешљани, газирани и мерцеризирани памук најтање нумерације, са најмање 700 чворова на дужном метру како не би пуцао. Свиластог је сјаја јер су са њега одстрањене све длачице, те га зову и сатен памук или бисерни памук. Потка је рајон свила која се скоро не разликује од природне, такође металног сјаја, постојане боје, са могућношћу искувавања. Некада се репроматеријал наручивао у Врању и Лозници, данас је то много тежи посао.

Иначе, бездански свилени дамаст што се више пере, све боље изгледа, дуго траје, у домаћинствима се и наслеђује. Са њега се лако уклањају флеке, гужва се минимално, лако се пегла, не мора да се штирка али може. Такође у случају постељине, доња страна лепо приања на душек и ту остаје. Лети хлади а зими греје, а чак је леп изглед и са наличја. Деценијама је користе амбасаде, салони, хотели и елитни ресторани, као и домаћинства. Одличан је пословни или приватни поклон и сувенир, али и туристичка атракција. Што се цена тиче, нпр. један столњак (1.3*2.6 м) са шест салвета изађе око 11 хиљада динара, док други са 12 салвета и ажуром (извађеном) бордуром, око 28 хиљада. Постоји преко 100 дезена и 40 боја, са могућношћу да се извезе чак и монограм.

Сваки урађени комад у суштини има одређену целину атласног дела, бордуре дезена и средину дезена, а наручилац по жељи бира те параметре, цветне или геометријске, као и нијансе и димензије. Показује госпођа Јелена и шару Светог Ђорђа, уз напомену да овде може готово све да се осмисли. Праве се и округли и елипсасти столњаци и надстолњаци. По свему томе је бездански дамаст јединствен у свету.

Ткаче је тешко пронаћи, потребно је око годину дана да се обуче и постигну норму. Онај ко нпр. везе салвете, треба дневно да направи дужних 3,6 метара. Овде ради 7–8 ткача, не више. Посао је бучан и прашњав. Пробали су да очисте длачице које лете по хали, али оне тада падну на платно па се то види у самом ткању. Имају радницу која уме да ушије поруб толико савршено, да купац позове да изрази дивљење и за тај сегмент.

И кутије за паковање дамаста су ручно прављене, у варијанти обичних и луксузних. Уз њих се спакује и кратки историјат уз упутство за одржавање. Често купци поручују онлајн. Немачки туристи док су у Мађарској, пронађу фабрику те радо дођу. Кинески посетиоци одмах покупују све што има ажур. Разне високе делегације пожеле да виде овај погон.

У архиви су послагане картице са бордурама. Има их још и са грбом СФРЈ, зна се шта је поручивао ЈАТ, шта хотел „Москва”, шта купац из Беча. Да ништа друго не видите, само овде може да се остане пола сата.

Додајмо и то да назив платна дамаст потиче од града Дамаск у Сирији и да је Жакар(д)ове бушене картице унапредио Чарлс Бебич те су послужиле за унос података на првобитним рачунарима. Све ово, уз претходну најаву, посету предузећу „Нови Новитет – Дунав”, чини више него јединственом атракцијом.

Текст и фото: В. Раонић;