Biti Zrenjaninac, il’ ne biti Zrenjaninac

Nad sumrakom Zrenjanina širi se groznica, noge se tresu od samo jedne brige, biti Zrenjaninac ili ne biti Zrenjaninac? Grad opevan u pesmi „Četiri konja debela prešla preko Begeja“ nekoliko proteklih nedelja trese grozničavost, crći, pući ili menjati ime grada. Valjda je to zanimacija tipa da se zabavimo do novih izbora. Tako je to kad neka vlast zagreje stolicu, pa se ustoliči, pa ne može da ustane sa stolice ni „po radi sebe“. Onda se javljaju pojedinci ili grupe kojima je baš lepo pa od nepodnošljive lepote življenja, „čine da i drugima bude isto tako“. Ime ovog malog grada je menjano nekoliko puta kroz istoriju. Te promene nikad meštanima nisu donele boljitak, sreću, lepotu niti bilo šta kvalitetno u načinu života. Ako to nije jasno onda nek sve ode niz Begej. Tribine, predavanja, sastanci istoričara zaposlenih u zrenjaninskim školama. Po centru grada šetaju predstavnici lokalnih medija pitaju prolaznike za mišljenje o ovoj promeni. Neki organizuju peticije da ostane ime Zrenjanin,  neki peticije da se promeni ime u Petrovgrad. Popaljivi komentari po medijima i društvenim mrežama. Dolaze analitičari i izvan Zrenjanina da kažu po koju reče, da budu na strani ovih ili onih. Prepiru se siti ljudi, ljudi koje ne muče zemaljske brige kao što su računi, hleb, školovanje dece, ljudi koji su na višem nivou, tzv. luksuznih briga. Zrenjanin je grad onih ljudi koji žive u njemu, koji su rođeni u njemu, pa to je i grad Republike Srbije. Ne čine Zrenjanin samo zidovi. Njega čine mnogobrojni ljudi čiji se životi prepliću. Ovaj grad, po prirodi življenja pripada zajednici, ne pripada pojedincima. Nije ovaj grad nečija očevina, nečije neotuđivo nasleđe, a kamoli nečija zasluga. Najlakše i nemoralno je posegnuti za nečim što je zajedničko. Postavlja se logično pitanje, pa zašto ti koji insistiraju na izmeni imena grada ne izmene prvo sebe. Bilo bi poželjno kad bi svako od ovih u bunilu inicijatora i sledbenika, izmenio prvo sebe kroz lično ime i prezime, da pojasnimo. Oni koji nemaju autentična srpska imena i prezimena neka ih preimenuju u srpska, a oni koji imaju srpska imena i prezimena nek se posrbe „na kvadrat“ pa da svoje ime preimenuju u ime Petar, a prezime u Karađorđević. To bi bilo moralno. Pa da onda predlažu promenu imena u Petrovgrad. Dokolica podrazumeva kreativnost, a dokonost potvrđuje besmislicu iskazanu u narodnoj mudrosti: „Dokon pop i jariće krsti“. Tu pripadaju oni koji su dobili poslove partijski, koji žive bolje od ostalih građana, na egzistencijalan način im je lepo. Čine li ovi ljudi, koji su zapenili oko imena Petrovgrad, nekakva dobročinstva? Niko od njih se nije drznuo da na primer mesečno izdvoji 5.000 ili 10.000 dinara da pomogne nekom siromašnom učeniku koji putuje iz obližnjeg sela u grad, školovanja radi, tako što će mu platiti mesečnu gradsku kartu. Niko od njih se nije ponudio da pomogne siromašnom, ubogom starom čoveku tako što će mu kupiti ogrev ili ga pozvati u svoj dom da prezimi. Ko je od njih usvojio dete. Ko je od njih osmislio ili realizovao neko naučno, umetničko… delo, zadužio Zrenjanince nekom otvorenom fabrikom, galerijom… bilo čime što izaziva zahvalnost ili osmeh građana. Ko je od njih pretvorio kamenje u hlebove pa da za njim potrče Zrenjanici, pitao bi se Dostojevski da je živ. Šta to oni imaju pa privlače grupu građana koja ih podržava u ovoj inicijativi? Nesuvisli vapaji „Pomozite jadnom Petrovgradu da vrati svoje ime“ odjekuju sumornim Zrenjaninom. Manipulacija kroz ovakvu inicijativu nije ljubav prema gradu. Činiti za svoj grad kroz pomoć građanima je ljubav. To su različite kategorije koje mnogobrojni ne prepoznaju. Svi znamo koliko egzistencijalnih problema imaju Zrenjaninci. Svaka vlast te probleme nije rešavala i uvek je marginalizovala i osiromašivala svoje sugrađane. Za koju deceniju, ako stanje bude ovakvo nepovoljno po građane, s razlogom Zrenjaninu će odgovarati ime PUSTGRAD.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.