Dok deo studenata koristi blokade kao sredstvo političkog pritiska, nužno je sa ekonomskog aspekta upozoriti na moguće dugoročnie posledice po obrazovanje, privredu i ukupni razvoj zemlje.Blokade univerziteta, kao vid otpora, već vise meseci su prisutne u Srbiji. Iako se često vide kao sada već izvesna politička forma pritiska na vlast, postavlja se pitanje – da li ovakve akcije mogu imati negativan uticaj na privredni razvoj i ukupnu ekonomsku stabilnost države?Odgovor nije jednostavan, ali ukazuje na niz posrednih, dugoročnih posledica koje blokade mogu izazvati, naročito ako postanu učestale i dugotrajne.Slabiji obrazovni sistem – slabija ekonomijaNajpre, blokade direktno pogađaju obrazovni kontinuitet. Obustava nastave, odlaganje ispita i diplomiranja, kao i opšta nestabilnost na univerzitetima, usporavaju razvoj ljudskog kapitala.Kada visoko obrazovanje trpi, pada konkurentnost domaće radne snage, što dugoročno znači manju produktivnost i sporiji tehnološki razvoj.Odlazak mladih – investicije pod znakom pitanjaBlokade univerziteta takođe mogu pojačati odlazak mladih iz zemlje. U atmosferi političke nestabilnosti, sve više studenata odlučuje da obrazovanje i karijeru nastavi u inostranstvu.Ovaj fenomen, poznat kao „odliv mozgova“, dodatno iscrpljuje već oslabljenu domaću privredu, posebno sektore kao što su:IT industrija,inženjering,medicina i farmacija,nauka i istraživanje.Uz to, česte blokade šalju negativan signal stranim investitorima, posebno onima koji planiraju ulaganja u obrazovne, inovacione i tehnološke sektore.Političke tenzije i ekonomska neizvesnostBlokade univerziteta neretko su deo šire političke slike – protesta, zahteva za slobodne izbore, borbu protiv nasilja ili pritiska na institucije. U takvom ambijentu raste percepcija nestabilnosti, što usporava i državne reforme, pregovore sa stranim partnerima i korišćenje evropskih fondova.Ekonomija ne voli neizvesnost. Svaki oblik sistemske nestabilnosti, a posebno onaj koji dolazi iz akademskih krugova, ima refleksiju na privredu.Obrazovanje, kao temelj svake moderne ekonomije, mora imati stabilnost, kontinuitet i predvidivost. Ukoliko se univerziteti pretvore u stalna žarišta političkog sukoba, Srbija rizikuje da izgubi ono najvrednije – obrazovanu, motivisanu i domaću radnu snagu, spremnu da doprinese razvoju zemlje.U vremenu globalne konkurencije, kada se države nadmeću za talente i investicije, Srbija sebi ne može priuštiti da njeni univerziteti postanu simboli nestabilnosti.U skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima država ima pravo ali i obavezu da zaštititi svoj možda i najznačajniji resurs zarad nastavka prosperiteta i napretka Republike Srbije.Foto: Freepik
