БОЖИЋ КОД СРБА: ПРАЗНИК ВЕРЕ, ЉУБАВИ И ПРАШТАЊА

Православни Божић, који Срби славе 7. јануара по Јулијанском календару, најрадоснији је и један од најважнијих и најсвечанијих празника у српској духовности и култури. То је дан Христовог рођења, али и дубоко укорењени симбол вере, заједништва, породичне слоге и поштовања предака. Симболика Божића у српској традицији прожета је древним обичајима који се са колена на колено преносе вековима. Централни симбол празника је бадњак, храстово дрво које се сече на Бадњи дан, 6. јануара, и уноси у дом уз молитву и поштовање. Уношење бадњака симболизује долазак новог живота и светлости у дом, а његово паљење на огњишту или испред храма означава Христову светлост која обасјава свет. Бадњак је у српској традицији симбол мира, здравља, плодности и заштите дома. Сам празник почиње поноћном литургијом у храмовима, када се верници причешћују, дочекујући рођење Христа у молитви и тишини. Ујутру, Божић се дочекује уз поздрав: „Христос се роди!“ – „Ваистину се роди!“, који се наредна три дана користи уместо уобичајених поздрава, сведочећи да је реч о празнику који надилази свакодневицу. Први гост који уђе у кућу на Божић зове се положајник или положаоник и сматра се носиоцем среће и благослова за предстојећу годину. Он пали бадњак, обично уз речи: „Колико варница, толико среће, здравља и берићета!“ Трпеза је важан део прославе, али не у гастрономском, већ у духовном смислу. После шестонедељног поста, Божићна трпеза обилује јелима која симболизују живот, обиље и захвалност. Посебно место има чесница – округли хлеб у који се ставља новчић, а онај ко га пронађе у свом парчету верује се да ће имати среће и напретка током године. Поруке Божића код Срба дубоко су укорењене у вредностима које чине срж народног и духовног бића: љубав према ближњима, праштање, скромност и отвореност срца. Божић подсећа да је дом светиња, да су породица и вера темељи живота и да упркос свим искушењима, највеће вредности остају унутар људског срца. У савременом добу, када се свет убрзано мења, Божић опомиње да је корен идентитета управо у заједништву, у човечности, праштању и међусобном поштовању. У временима изазова, Божић није само успомена на догађај од пре више од две хиљаде година, већ и стални позив на унутрашњи мир. Зато, када зачујемо „Христос се роди!“, не славимо само рођење Спаситеља, већ и могућност препорода у сваком човеку. Драган Јаковљевић Извор: снновинеплус