ЦИГАНСКО ПЕРЈЕ

Да разних биљних чуда има у Божјој башти, уверили смо се кад смо посетили Крчединску аду, острво низводно од моста у Бешкој. Овде смо доспели бродом, у оквиру мини туре за новинаре коју је организовала Туристичка организација Инђије. Сем чувених крчединских врба старих и по сто година које су ветар и специфични услови обликовали у праве живе скулптуре, наилазимо на необичну паучинасту биљку која подсећа на суви маслачак, само много раскошнију. Налази се на ободу острвске баре која је тренутно пресушила.

Сазнајемо да је то нека врста коровске биљке, да воли песковито тло те да је медоносна у време цветања јер лучи много полена. Понекад пчеле остају и заглављене у њеним специфичним клинастим цветићима. Домороцима је служила као заслађивач и гаји се наменски. Иако је коровско биље које се тешко уклања и рекли бисмо лако расејава јер семе лети уз помоћ свог свиленог падобрана, многи се жале да ју је тешко посејати и подићи у башти.

Назив биљке је свиленица или циганско перје – управо због изгледа у овој фази сазревања и расејавања семена, а зове се и папига, јер чахурa у којима ово семе дозрева, подсећа на папагаје који седе на дрвету.

 

За Војвођанске, текст и фото: В. Раонић;