„Da li će Aleksin zakon biti usvojen zavisi od državne volje, a treba da nas bude stid, što nekoliko zakona nosi ime tragično nastradale dece. Hajde da radimo da ne budu prazne priče, da sednemo svi i rešimo problem“.
Dragana Janković kaže da nikada neće odustati od borbe i da će se boriti za utvrđivanje odgovornosti, kao i da se stavi poseban akcenat na žrtvu.
Nakon objavljivanja novog snimka, brutalnog iživljavanja nad učenicom Tehničke škole u Aranđelovcu, javnost je ponovo je ostala u šoku. U komentarima na vesti o novom slučaju vršnjačkog nasilja, preovlađuje pitanje – kako je ovo uopšte moguće? Ponovo je otvorena bolna tema u srpskom društvu, koje još nije dobilo odgovor na pitanje, kako je moguće da je slučaj malog Alekse Jankovića zastareo na sudu i da niko nije odgovoran?
Majka Alekse Jankovića, Dragana, kaže da nakon gledanja snimaka iz Aranđelovca preovlađuje bes, jer, kako smatra, nisu izvučene pouke iz slučaja njenog sina. Kaže da je nove slučajeve vršnjačkog nasilja teško podnela, jer je vratila slike onoga što se njenoj porodici desilo i prepoznala slične situacije.
„Nemamo ništa od toga da budemo besni i tužni, jer nasilje nije od juče, traje godinama, samo što se o nasilju mnogo više priča, u našem sistemu škola, kod roditelja i dece nešto ne štima. Poklanja se pažnja nasilnicima, svi govore o nasilnicima, postavljam pitanje, mene interesuje žrtva, kako je to dete, kakvo je njeno stanje, kako je to doživela, koji je bol osetila time što je izopštena. Kako je moguće da smo mi toliko dugo čekali da saznamo da se u toj školi desilo nasilje, zašto nešto skrivamo i guramo pod tepih“, navodi Dragana Janković.
Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov kaže da posle događaja u Aranđelovcu građani imaju pravo da budu šokirani, ali da oni koji su odgovorni na to nemaju poravo. Smatra da ministarstvo ne može da se čudi nad tim slučajem, već da je njihov posao da takve stvari reše.
„Skupština ima način da to rešava, postoji institucija javnog slušanja… Očigledno je neki problem u sistemu i nemoguće je da se takve stvari dešavaju, a da mi ništa ne uradimo. Predsednika odbora za obrazovanje Muamera Zukorlića interesuju neke druge stvari, on se bavi akreditacijama, predložiću da organizujemo javno slušanje i da pozovemo sve institucije. U sistemu škripi i postoji rupa, toga je bilo uvek, ali je pitanje na koji način sistem reaguje“, navodi Jerkov.
Amandmani se ne usvajaju samo zato što dolaze iz opozicije, smatra Aleksandra Jerkov i dodaje da baš zato oni nisu želeli da predlože Aleksin zakon, da to ne bi otežalo njegovo usvajanje.
„Umesto toga, mi smo se opredelili da u zakone koji su usvojeni, da uložimo amandmane iz Aleksinog zakona, nijedan nije usvojen, nikome od nas ne bi smetalo da ga predloži neko iz vladajuće koalicije, mi bismo ga podržali, ne moramo ni raspravljati o njemu“, smatra ona.
Vladimir Jovanović, iz udruženja „Dva minuta tišine“, koji je zbog „Aleksinog zakona“ pešačio od Novog Sada do Beograda, kaže da ovi slučajevi pokazuju da se ništa nije promenilo po pitanju vršnjačkog nasilja, i da po svim školama imamo slične situacije.
foto:print screen
„Pre neki dan u Novom Sadu roditelji ostalih đaka nisu hetli da vode decu u razred u kome je jedan nasilnik. Nasilje postoji, ništa se ne menja, jedan deo prosvetnih radnika ne želi da rešava problem, žele da se zataška, isto je u Aranđelovcu, zašto tek saznajemo za to, a bilo je 15. oktobra“, pita se Vladimir Jovanović.
On kaže da im se roditelji obraćaju svake nedelje kada imaju skup u Novom Sadu i dodaje da je problem što građani ne žele da se uključe u borbu dok se njima to ne dogodi.
Dragana Janković kaže da su, kada je u pitanju Aleksin slučaj, svi sudski procesi završeni i da su sve presude u njihovu korist. Ona navodi da je jo Žarko Obradović, dok je bio ministar prosvete, obećao da će, kada budu donešene sve sudske presude, svi odgovorni biti kažnjeni, ali da se posle šest godina ništa nije ispunilo i došlo je do zastarevanja. Janković smatra da su se svi trudili da se odgovornost prosvetnih radnika u Aleksinom slučaju ne utvrdi.
„Ministarstvo prosvete već 4-5 godina u izveštaju zaštitnika građana ima da škola nije postupila po preporuci zaštitnika. Kažu morate da se obratite prosvetnoj inspekciji i da pitate zašto nisu kažnjeni prosvetni radnici u Aleksinom slučaju gde smo dokazali nasilje, dobijate odgovor inspektora koji nas upućuje na inspekciju iz Niša, koja to sve ove godine nije htela da uradi, štiteći odgvorne u Aleksinoj školi. Obratili smo se Vučiću koji je naložio reviziju Aleksinog slučaja, republički inspektori iz drugih gradova vas obaveste da je došlo do zastarevanja. Koja je odgovornost Republičke inspektorke iz Niša, ako smo poslali ovakvu poruku i prikazali rad institucija, šta da pričamo roditeljima koji se obraćaju, ako u čitavom tragičnom ishodu dođete do toga da pet godina tolerišete bahatost republičke inspektorke iz Niša“, kaže ona.
Janković dodaje da su razgovarali sa sadašnjim ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem koji ih je pozvao i, kako je rekla, postavio se humano.
„Predali smo mu Aleksin zakon i zamolili ga da obrati pažnju na žrtve. Ja sam se bila prijavila da u Nišu razgovaram s Vučićem kada je dolazio, ali su gradski moćnici sprečili da do toga dođe“.
Na konstataciju predsednika Vučića da nijedna zemlja nije uspela da se izbori s vršnjačkim nasiljem, Aleksandra Jerkov kaže da je to zamena teza, banalizacija i zloupotreba.
„Nije problem da se deca potuku, to se dešava, ovde je neko dete mesecima zlostavljano, šta mi sa tim radimo. Predložili smo amandmane koji su se uzeli iz aleksinog zakona i nisu prihvaćeni. Zato postoje amandmani i zato se zakon stavlja u raspravu. Ali o tome se ne priča, isti slučaj je i s nestalim bebama, ja već četiri godine predlažem da se u krivični zakonik uvede da krivično delo krađe beba ne zastareva. Kod nas nema dijaloga, samo pretnji, nasilja, pa što bi se deca drugačije ponašala. Pa je l gradonačelnik Subotice pretio da će nekom iščupati grkljan pa se ništa nije desilo“, rekla je Jerkov.
Na pitanje šta je bila prepreka da se usvoji Aleksin zakon, Dragana Janković odgovara da je to pitanje za predsednicu Skupštine Maju Gojković, jer je, kako kaže, zakon bio dve godine na Odboru za prava deteta i svi su se složili da je potreban.
„Aleksin zakon su najavljivali i Vanja Udovičić i Nikola Selaković, ništa se nije dogodilo. Kada se dese ovakvi slučajevi, onda se setimo Alekse. Zakon sistema obrazovanja i vaspitanja je usvojen, u njemu se neće naći ništa što može da se nazove Aleksinim zakonom. Samo je jasno da su mnoge stavke rađene na propustima iz Aleksinog slučaja. Novim zakonom nije usvojena suspenzija učenika, ugovor o ponašanju, pooštravanje odgovornosti i gubitak licence direktora škole i prosvetnih radnika. Ekspert ministarstva prosvete Biljana Lajović čitavo težište problema stavlja na roditelje, ok, ima propusta u vaspitanju, međutim, osvrćem se na Aleksin slučaj, nemate novim zakonom odgovornost prosvetnih radnika, gde mi to možemo videti kroz kaznu. Svi prosvetni radnici koji su zatajili u Aleksinom slučaju i osuđeni su, oni su napredovali u karijeri. Roditelji i prosvetni radnici postali su zaraćene strane i moramo da radimo na tome da posanu tim“, kaže majka Alekse Jankovića.
Govoreći o suspenziji učenika koji je nasilan, Vladimir Jovanović kaže da je to sve sem isključivanja deteta iz obrazovnog sistema, i da, kako je rekao, „nije poenta da izbacimo dete na ulicu i da ga vaspitava ko stigne“.
„Poenta je da se na njemu radi, da rade psiholog i pedagog, da 30 dana i dalje dolazi u školu kako bi stručnjaci radili s njim, da vide zašto je nasilan, kako mogu da reše problem. Bilo je priča da usvajanjem zakona želimo da damo otkaz svim prosvetnim radnicima, pominje se oduzimanje licence. Mi kažemo – ko ne reaguje adekvatno na pojavu vršnjačkog nasilja i ne prosledi slučaj dalje – može da ostane bez licence. Ako bi bio donet zakon ne bi smelo da se desi da u hodniku škole ne bude niko, policajac, direktor ili stručno lice“, navodi on.
U Aleksinom slučaju škola i direktorka su kažnjeni novčano, a Dragana Janković kaže da ne zna koliko su novčane kazne efektivne, jer su, navodi, roditelji izgubili poverenje u sistem.
„Da li bi kažnjavanje roditelje rešilo problem. Ako imate roditelje čija su deca problem, a ne možete da ih dovedete do škole da sarađuju, čisto sumnjam da bi ih kazne urazumile. Naše iskustvo je pokazalo da su nasilnici prezaštićeni, prosvetni radnici ne žele da se zameraju roditeljima, nasilja ima, a tek pojedini roditelji skupe hrabrost da govore. Bitna je prevencija, ja sam pričala sa stručnjacima. Mi nemamo tačan podatak koliko je dece pretrpelo nasilje. Zašto? Zašto škole ne izađu s podacima. Ima direktora koji štite kolege“, kaže ona.
Aleksandra Jerkov se pita zbog čega dolazi do nasilja i zašto država ne reaguje i pušta slučajeve da zastare.
„Za prvo može uzrok da bude teška socijalna situacija, da su neka deca jednakija od druge, činjenica da živimo u sveopštem nasilju, pogledajte kako se komunicira u Skupštini, time treba da se bave oni koji su stručni. Zašto puštamo da to prođe nekažnjeno, to nema veze s nemaštinom, već sa uređenom državom, vladavinom prava. Jednako važno je ponašanje medija, plašim se da pojedini mediji svojim senzacionalizmom doprinose da se žrtve dodatno taraumatizuju i ne samo da ne pomažu rešavanju slučaja, plašim se da pogoršavaju situaciju za žrtve, koje moraju da budu u fokusu“, smatra Jerkov.
Snimak cele emisije možete pogledati ovde:
