DAN DOMAĆEG FILMA
29. novembra u 19 časova
Velika sala
Kulturni centar Novog Sada
Ulaz slobodan!
POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE (2018)
Reditelj: Đorđe Marković
Produkcija: Tuna Fish Studio
Sinopsis: Aleksandar Zograf, poznati strip autor otkriva neobičan strip iz perioda Drugog svetskog rata. Njegov junak je Kaktus Bata – mali kaktus zarobljen u saksiji. Zaintrigiran, Zograf istražuje život autora Kaktus Bate – malo poznatog umetnika Veljka Kockara. Uskoro otkriva da je Kockar uhapšen neposredno po oslobađanju Beograda 1944. godine. Optužen je da je bio agent Gestapoa i streljan. Biografija: Đorđe Marković je rođen 1972. u Beogradu. Obrazovanje: Fakultet dramskih umetnosti, Beograd. Filmski montažer, bio je kreativni direktor Televizije B92 (2004 – 2010), realizovao više od 50 reklama za vodeće kompanije u regionu, dokumentarnu seriju SFRJ za početnike – Do You Miss Yugoslavia za koju je nagrađen Srebrnom plaketom na Chicago Film and TV festivalu. Montirao više od 200 reklama i kratke filmove, dugometražne i dokumentarce. Festivali: Beldocs 2018. Dodatne informacije: Aleksandar Zograf, proslavljeni strip-crtač, otkriva neobičan strip iz perioda Drugog svetskog rata. Glavni junak tog stripa je Kaktus Bata – mali kaktus zarobljen u svojoj saksiji. Zaintrigiran, Zograf kreće da istražuje život tvorca Kaktus Bate – malo poznatog umetnika, Veljka Kockara. On ubrzo otkriva da je Kockar bio uhapšen neposredno nakon oslobođenja Beograda 1944. godine. Otpužen je da je bio agent Gestapa i potom pogubljen. Zografova istraga, međutim, otkriva daleko složeniju priču: Kockarov identitet i umetnička dela su bili ukradeni, moguće da je bio u ljubavnoj vezi sa devojkom izvesnog gerilca i da je crtao antikomunističku propagandu za naciste. Ovaj film donosi priču o ljudima. Premda otkrivamo činjenice i saznajemo o istinitim događajima, svrhu ovog filma ipak predstavljaju sama priča i likovi, a ne informacije koje ova priča prenosi. Pristup je human i otvoren, usredsređen na pojedince, pa čak i onda kada se bavi vivisekcijom društva. Korišćeni su različti arhivski materijali, intervjui, kao i igrani i animirani elementi. Iako se ovde radi o upotrebi raznoraznih filmskih tehnika, film zadržava čist i razaznatljiv stil. Priča o Veljku Kockaru je putovanje kroz vreme, ali i kroz različite nivoe značenja. Kada počne svoju potragu, u današnjem vremenu, Zograf sebi postavlja pitanje da li je moguće rekonstruisati ličnost umetnika kroz njegova dela i to koliko možemo da saznamo o autoru na osnovu njegovih junaka. Kada Kaktus Bata oživi, mi kroz njega pokušavamo da zaključimo nešto više o čoveku koji ga je nacrtao. Mi se njemu približavamo kao liku, a istovremeno ne možemo da zaboravimo da nas zanima ko ga je nacrtao. Kada se vratimo u vreme okupacije i otkrijemo sve protivrečnosti okupiranog Beograda, od pozorišnih predstava, kokainskih žureva i strip scene, do masovnih egzekucija i terora koji je zavodio Gestapo, postavljamo vrlo važno etičko pitanje umetnosti u vremenu okupacije – Da li je moralno crtati stripove dok ljudi umiru u koncentracionim logorima i vise obešeni na gradskim trgovima? Na ovo pitanje nema jasnog odgovora, to je uvek lična stvar i pitanje ličnog odnosa prema umetnosti. Ukoliko je pekaru dozvoljeno da peče hleb u okupiranoj zemlji, kako onda glumcima, slikarima ili crtačima stripova i karikaturistima zabraniti da rade svoj posao. Pitanje da li karikatura može i sme da bude povod za nasilje, zato što vređa nečija osećanja ili doživljaj stvarnosti danas je veoma važno. Napad na Šarli Ebdo, ubistva crtača i karikaturista, pretnje danskom listu Jyllands- Posten zbog karikatura proroka Muhameda, čine ga ponovo aktuelnim. Umesto da dajemo didaktički odgovor i sakrijemo se iza njega, puštamo gledaoce da sami zaključe i pronađu svoje odgovore. Totalitarizam ne razume umetnost, ako ne može da je iskoristi, trudi se da je iskoreni. Kakvi god da su razlozi za njegovu smrt, Veljko Kockar je žrtva vremena u kome je živeo, a njegovo ponovno otkrivanje kroz ovaj film, pokušaj da se učinjena nepravda bar malo ispravi.