Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у Француској, у шуми код града Компјењ у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано примирје у Првом светском рату.
Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум.
У Србији je овај празник први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Србије усвојила крајем 2011. године.
„Имајући у виду претходну вишедеценијску историју запостављања тог важног историјског датума, сада можемо рећи да смо направили суштински важан искорак у смисли обележавања Дана примирја. Овде се још увек обележава на потпуно традиционалан, церемонијалан начин који је с једне стране неопходан, али је с друге стране недовољан. Онај суштински и сазнајно важан искорак је оно што треба да се спроводи кроз просветни систем, културу, науку и уметност“, каже историчар Дејан Ристић.
Како се не би заборавиле жртве Великог рата, ученици ОШ „Јеврем Оберновић“ из Шапца делили су својим суграђанима летке, које су сами правили, са кратким лекцијама из историје.
„Годинама уназад у нашој школи учимо децу да цене своје претке, да поштују историју јер ће на тај начин научити да поштују и себе, да поштују друге културе и да буду свесни колико је то важно“, истиче наставница историје Јелена Јеврић.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
Иако нас симболи на важне историјске чињенице, теме, питања подсећају само један дан у години, у тој навици, сматрају историчари, треба истрајати.
„Наталијина рамонда је јако добро одабран национални симбол, она је аутентична биљка са ових простора. Оно што је специфино је то што чак и када се осуши, уколико је залијете, она ће потпуно оживети. На тај начин она симболизује Србију након Првог светског рата, оживљавање тог феникса из пепела након ратне трагедије. Она носи име по краљици Наталији и вишеструко је везана за нашу културу“, објашњава Ристић.
Осим што ћемо данас Наталијну рамонду видети у медијима, важно је да је видимо и у школама, установама културе, парковима, како бисмо поруку коју она носи добро запамтили.
Related
