Срби, словенски народ, без дана који обележава почетак словенске писмености никако није одлика којом бисмо се похвалили.
Руси, Украјинци, Словаци, Чеси, Македонци, а од ове године и ми на данашњи дан празнујемо дан светих Ћирила и Методија, а и Дан словенске писмености. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.
Кад помислимо на историју нашег језика, прва се теза сама намеће, а то је питање о Ћирилу и Методију. Солунска браћа, Ћирило (Константин Филозоф) рођен 827. или 828, а Методије 815. или 820. године, не зна се тачно исто као што се претпоставља да су били грчког порекла, послани у Моравску како би ширили писменост године 863. браћа су кренула на пут и 864. су стигли кнезу Растиславу.
Донели су већ састављено писмо – глагољицу, која је настала по угледу на грчку минускулу, а име је добила по глаголу ГЛАГОЛАТИ што значи говорити. Прилагодио је језику Македонаца који су живели на тим просторима.
Растислављева замисао је била да самостална моравска црква с домаћим свештенством и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају. Превели су део Библије и неке богослужбене књиге и подучавали свештенство писмености.
Неки од сачуваних споменика глагољице су у Зографском јеванђељу, Маријином јеванђељу, Асеманијевом јеванђељу, Клочевом глагољашу. Глагољица је продирала у западни део Балканског полуострва нарочито међу становништво у Хрватској и Далмацији.
Рад Ћирила и Методиија наставили су њихови ученици Климент и Наум и по неким цртама које су продирале у глагољицу почетком 10. века створили су ћирилицу, а и по узору на грчку мајускулу.
Названа је у част Ћирилову и по његовом имену добила своје. Ћирилицу данас користи осам словенских језика: српски, македонски, белоруски, бугарски, руски, украјински, црногорски и бошњачки.
Године 2007. 1. јануара ћирилица је проглашена за треће званично писмо Европске уније. Најважнији акт писан Ћирилицом је Душанов законик, а писани споменик Мирослављево јеванђеље.
И данас пишемо по угледу на ћирилицу из тог времена, само је прошла неке редакције да би сада била оваква какву је ми користимо.
За Војвођанске вести: Анђелија Петревски, професор српског језика и књижевности
Related
