Примирје је потписано 11. новембра у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компјењ у Француској
Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб. Ипак, ту није био крај. Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Симбол овог празника је Наталијина рамонда – цвет феникс, јер и када се потпуно осуши – може поново да оживи после кише или мало заливања.
Указом престолонаследника принца-регента Александра ИИ Карађорђевића у тада већ новој држави Краљевини Срба, Хравата и Словенаца установљена је 5. априла 1920. године – Албанска споменица, медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније односно једностепено државно војно и цивилно одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916.
На аверсу медаље, испод орла, налази се медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића и натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ.
Амблем Дана примирја чине мотив цвета Наталијине рамонде и мотив траке Албанске споменице.
Дан примирја се обележавао и у Србији до Другог светског рата, када је укинут. Народна скупштина Републике Србије је крајем 2011. године усвојила измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да се Дан примирја из 1918. посебно обележава и да буде нерадни дан.