У атару села Ривица, надомак Руме, крај северне обале Борковачког језера, налази се прелепа сремачка оаза. Кроз салаш протиче поток и улива се у језеро. Централно место припада чувеној деда Ђуриној воденици која датира из 1800. године и заштићена је као споменик културе. У близини је око двадесетак хектара винограда породичне винарије Комуна.Оригинална воденица се налазила мало низводно али је померена седамдесетих година прошлог века кад је прављено Борковачко језеро јер је чак и тад била споменик културе. Садашњи власници са Новог Београда купили су имање и покренули разне садржаје. Реновиран је точак воденице, али механизам још увек није сасвим оспособљен јер за то нема правих мајстора иако има добрих столара. Поток је оригинално ишао од горе на точак воденице, а сада постоји пумпа за воду и аквадукт који прави пад са висине.Мали зоолошки врт је тренутно под поправком, ту је башта, пчеле и од воћа шљиве и вишње. Чују се петлови, коке и гуске, ту је и мало језерце које се такође улива у Борковачко језеро. Кад је лепо време лети гости седе напољу на трави, поставе се столови. Постоји и кафаница и овај угоститељски садржај се одвија углавном викендом.Као мала породична винарија, нема запослених и конобара већ све раде сами. Од хране буде мезе, потаж, сезонска салата, кувана јела, пиле у вину, гибаница, пита са јабукама. Од вина имају мерло, рајнски ризлинг, каберне совињон, сајдер односно пенушаво вино од јабуке са 4% алкохола, десертни мускат. Вина су одлична, етикете оригиналне а поред стандардних постоје и мале флашице које се продају као сувенири. Ту је подрум и радња са домаћим производима, мед, сокови, ракија од дуње.Када је купљено имање овде је била шума, да би у међувремену власници кренули да се баве вином. Још увек има пуно зеленила. На неколико минута шетње стиже се до обале Борковачког језера где се могу посматрати птице, а како чујемо има и рибе. Овај предиван етно амбијент представља право освежење у летњим данима и свакако га вреди посетити.Текст и фотографије: Ивана В.
Оригинална воденица се налазила мало низводно али је померена седамдесетих година прошлог века кад је прављено Борковачко језеро јер је чак и тад била споменик културе. Садашњи власници са Новог Београда купили су имање и покренули разне садржаје. Реновиран је точак воденице, али механизам још увек није сасвим оспособљен јер за то нема правих мајстора иако има добрих столара. Поток је оригинално ишао од горе на точак воденице, а сада постоји пумпа за воду и аквадукт који прави пад са висине.
Мали зоолошки врт је тренутно под поправком, ту је башта, пчеле и од воћа шљиве и вишње. Чују се петлови, коке и гуске, ту је и мало језерце које се такође улива у Борковачко језеро. Кад је лепо време лети гости седе напољу на трави, поставе се столови. Постоји и кафаница и овај угоститељски садржај се одвија углавном викендом.
Као мала породична винарија, нема запослених и конобара већ све раде сами. Од хране буде мезе, потаж, сезонска салата, кувана јела, пиле у вину, гибаница, пита са јабукама. Од вина имају мерло, рајнски ризлинг, каберне совињон, сајдер односно пенушаво вино од јабуке са 4% алкохола, десертни мускат. Вина су одлична, етикете оригиналне а поред стандардних постоје и мале флашице које се продају као сувенири. Ту је подрум и радња са домаћим производима, мед, сокови, ракија од дуње.
Када је купљено имање овде је била шума, да би у међувремену власници кренули да се баве вином. Још увек има пуно зеленила. На неколико минута шетње стиже се до обале Борковачког језера где се могу посматрати птице, а како чујемо има и рибе. Овај предиван етно амбијент представља право освежење у летњим данима и свакако га вреди посетити.
Текст и фотографије: Ивана В.
You must be logged in to post a comment.