У суботу, 27. јула у организацији планинарско рекреативне секције Нови Сад група планинара и љубитеља шетње по природи кренула је пут Делиблатске пешчаре. По доласку на локалитет Чардак заинтересовани су се упутили на краће пешачење од 7 км по еколошким стазама 5 и 6, док су они у слабијој форми могли за то време уживати у ресторану на ручку и прелепом погледу. Потом је група пошла ка селу Долово на отварање манифестације „У смирај дана“.У уводном говору упознајемо се са Делиблатском пешчаром, која је 1977. године проглашена специјалним резерватом природе. У вегетацијском смислу представља мешавину степе и шума степе коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта. Једна од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне које у европским и светским размерама представљају природне реткости, као што су банатски божур и двадесетак врста орхидеја. Због присуства великог броја разних врста птица од којих су многе ретке и угрожене, на пример банатски соко, орао крсташ и орао кликташ, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи. Присутни су вук, јелен, срна и дивља свиња. Од 2002. године Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности. Манифестација „У смирај дана“ организована је први пут 2012. године са жељом да ова последња оаза мира задржи свој природни изглед. Група ентузијаста настоји да афирмисањем западног дела Делиблатске пешчаре укаже јавности на значај овог бисера јужног Баната. Ангажованошћу великог броја удружења и невладиних организација овај јединствен вид манифестације и даље живи и прераста у традицију еколошког, етнолошког и културног карактера. Због својих живописних предела занимљива је бициклистима, орнитолозима, искреним љубитељима природе и здравог начина живота.Живети у складу са природом и бити део ње, мото је оснивача и координатора манифестације „У смирај дана“ Бојана Војнова, који се обратио посетиоцима и учесницима и позвао их овде на крај света да осете чаролију и виде које благо скрива јединствена европска Сахара, односно банатска савана, са жељом да барем данас на кратко буду део природе. Посебно поздравља пријатеља Саву из Новог Сада који је дошао бициклом и прави је ентузијаста и љубитељ природе. Бојан поручује: „Вама желим да будете данас исти ти сведоци дела природе, дела једног малог света окупљеног испод парчета плавог неба и да будете заиста на један обичан начин срећни. Хвала вам, живи били и видимо се у смирај дана.“Након поетичног Бојана, говорио је Срђан Никић, председник планинарско еколошког клуба Соко из Панчева који је од почетка суорганизатор ове манифестације. Срђан каже: „Заборавите своје бриге и уживајте у овој синергији људи и природе и осетите сва блага ове равнице које заслужују и вашу и нашу пажњу.“ Мирослав Првуљ, директор дома културе „25 мај“ из Долова захваљује Бојану, на петогодишњој сарадњи из које су настале дечије радионице и 2 лепа филма. Затим присутни уживају у културно уметничком програму увежбаних малишана који потврђују да на млађима свет остаје. Фолклорни ансамбл Банатски вез из Долова својом љубављу према песми и игри шири исконску срећу враћајући нас традицији.Водич Милан даје упутства, апелује да се прати група да се не би залутало, и такође моли за опрез, посебно пушаче, јер пешчара је осетљива на ватру, подсећајући да је 1996. године овде изгорело око 6000 хектара шуме. Позива на пешачење у залазак сунца по динама Делиблатске пешчаре. Расположена дружина свих генерација, од сасвим мале деце у наручју родитеља, један бициклиста и преслатко кученце, кренула је кроз опојни мирис мајчине душице у травнате пределе на којима су снимане сцене из чувених филмова: Ко то тамо пева, Варљиво лето `68, Џингис Кан, Бој на Косову, Беса, Лафајет, Свето место, Свети Георгије убива аждаху, Бело одело, Вук Караџић и многи други. Након шетње дуге око 6 км уследило је уживање у специјалитетима љубазних домаћина: штрудлама, куваном кукурузу, широком репертоару домаћих вина, ракије и меда.За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.
Живети у складу са природом и бити део ње, мото је оснивача и координатора манифестације „У смирај дана“ Бојана Војнова, који се обратио посетиоцима и учесницима и позвао их овде на крај света да осете чаролију и виде које благо скрива јединствена европска Сахара, односно банатска савана, са жељом да барем данас на кратко буду део природе. Посебно поздравља пријатеља Саву из Новог Сада који је дошао бициклом и прави је ентузијаста и љубитељ природе. Бојан поручује: „Вама желим да будете данас исти ти сведоци дела природе, дела једног малог света окупљеног испод парчета плавог неба и да будете заиста на један обичан начин срећни. Хвала вам, живи били и видимо се у смирај дана.“
Након поетичног Бојана, говорио је Срђан Никић, председник планинарско еколошког клуба Соко из Панчева који је од почетка суорганизатор ове манифестације. Срђан каже: „Заборавите своје бриге и уживајте у овој синергији људи и природе и осетите сва блага ове равнице које заслужују и вашу и нашу пажњу.“ Мирослав Првуљ, директор дома културе „25 мај“ из Долова захваљује Бојану, на петогодишњој сарадњи из које су настале дечије радионице и 2 лепа филма. Затим присутни уживају у културно уметничком програму увежбаних малишана који потврђују да на млађима свет остаје. Фолклорни ансамбл Банатски вез из Долова својом љубављу према песми и игри шири исконску срећу враћајући нас традицији.
Водич Милан даје упутства, апелује да се прати група да се не би залутало, и такође моли за опрез, посебно пушаче, јер пешчара је осетљива на ватру, подсећајући да је 1996. године овде изгорело око 6000 хектара шуме. Позива на пешачење у залазак сунца по динама Делиблатске пешчаре. Расположена дружина свих генерација, од сасвим мале деце у наручју родитеља, један бициклиста и преслатко кученце, кренула је кроз опојни мирис мајчине душице у травнате пределе на којима су снимане сцене из чувених филмова: Ко то тамо пева, Варљиво лето `68, Џингис Кан, Бој на Косову, Беса, Лафајет, Свето место, Свети Георгије убива аждаху, Бело одело, Вук Караџић и многи други. Након шетње дуге око 6 км уследило је уживање у специјалитетима љубазних домаћина: штрудлама, куваном кукурузу, широком репертоару домаћих вина, ракије и меда.
За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.
You must be logged in to post a comment.