U Pozorištu „Kosztolányi Dezső“, premijerom predstave „Poetika ćutanja“, upravo Pozorišta „ Kosztolányi Dezső, festival je otvoren, 17.novembra, navodi subotica.info.Andraš Urban, direktor festivala i reditelj predstave kojom je otvoren festival dao je sledeću izjavu u prilogu. U svom osvrtu na prethodnih 15 festivalskih godina, a na pitanje da li je mogao i da zamisli da će festival toliko potrajati, Andraš Urban se prisetio razgovora sa Jovanom Ćirilovim, razgovora koji su vodili ispred Baš kuće tokom prvog festivala, gde je g-din Ćirilov istakao da ga Desiré podseća na početke BITEF-a. To je dalo mnogo optimizma, koji festivalski tim još uvek ima, pa veruje i u narednih 15 godina festivala. Uz opasku da je i ova godina izazovna po pitanju sredstava, ali treba istaći da je festival zahvalan i Fondaciji Betlen Gabor i gradu Subotici, jer su ipak i oni istrajali uz festival sve ove godine. Odlična stvar za festival je što publike ne manjka. Šta više: osećaj je da se festival voli, da su predstave, čak i pre detaljne najave programa – uglavnom rasprodate! Vezano za predstavu „Poetika ćutanja“ koja je na otvaranju festivala doživela svoju premijeru, Urban ističe da je ona deo jendog dužeg procesa koji je počeo predstavom „Poetika gledanja“, zatim se nastavila kroz „Poetiku slušanja“, da bi u ovoj predstavi prvobitni cilj bio da se pozabavi zvukom i auditivnim doživljajem, te onim što prethodi artikulisanom govoru. Ispostavilo se da nas aktuelnosti koje živimo više vode ka onome što se dešava nakon artikulisanog govora. Post-jeziku. Jeziku posle jezika. Predstava je inače, izvedena dva puta tokom večeri, i odlično je primljena od strane publike! Usledio je razgovor sa Vedranom Božinović, dramaturškinjom predstave „Totovi„, koja se igrala na Sceni Jadran Narodnog pozorišta u Subotici u subotu 18. novembra. „Totove“ je u Sarajevskom ratnom teatru režirao upravo Urban. Inicijativa za postavljanje ove predstave je došla iz samog teatra, kaže Vedrana. Ovaj izazovan i dobro skrojen tekst se retko igra u Sarajevu, naime prošlo je više od 30 godina od kada je poslednji put rađen u Zenici. Ona je kao dramaturškinja imala potrebe da sačuva tekst kao integralan, u svim detaljima, i zbog strukture, ali i zato što je vrlo pametno napisan, zato što je vrlo lepo rezonovao sa prostorom u kojem je predstava rađena. Postoje naravno određene paralele sa današnjim bosanskohercegovačkim društvom koje su bile neminovne, pa je jedan od „punch-line-ova“ svakako i reakcija na represiju, koja u nekim slučajevima zakasnela, a ponekad i vrlo krvava, kao u „Totovima“. Vedrana Božinović je komentarisala i cenzuru, kao jedan od motiva oko kojeg je tekst skrojen, te smatra da se vredi vraćati piscima koji su stvarali u doba „Čelične zavese“, jer je njihova veština pisanja o situaciji ovde i sada, nevervatna, tako da se to ne prepozna, tj. da ne bode oči tadašnjim cenzorima. To ujedno pokazuje koliko umetnost ima veze sa promenama koje se dešavaju u društvu. U jednom bezmalo off-programu, u obrisima koncertnog serijala koji se zove Jazziré i koji se od 2009. godine održava paraleleno ili neposredno oko pozorišnog festivala, u subotu od 21 časova na sceni pozorišta Deže Kostolanji, nastupio je mladi češki sastav JWQ, odnosno Janušek-Vroblevski kvartet. Savremeni češki džez nemamo prilike da čujemo u našim krajevima. Ili vrlo retko, te je ovo bila prava prilika da čujemo autorske kompozicije JWQ sastava, bazirane na „mainstream“ osnovama, a opet vešto oblikovane pa iznova razlagane u pojedinačne improvizatorske pakete, nabijene emocijama i uvezane vrlo lepom međusonom komunikacijom na sceni. Osećaj je bio da pozorišnom festivalu svakako gode pojedini izleti u svet muzike, naročito u one njene alternativnije varijante… 20.XI Poštovani, festivalska radna temperatura je odavno postignuta, atmosfera odlična, odziv publike kao i uvek – preko očekivanja! U nedelju smo imali prilike da organizujemo dva kratka razgovora sa glumicama predstave „Ko igra Sonju Savić“ (koprodukcija Gradsko pozorišta iz Čačka i BITEF teatra), ali takođe i sa Bojanom Jablanovcem i Markom Mandićem koji danas u Kostolanji pozorištu na scenu postavljaju „Mandićcirkus“ (koprodukcija: SNG Drama Ljubljana i Via Negativa). Borjanka Ljumović i Ivana Terzić iz čačanskog Gradskog pozorišta su sa nama podelile utiske o nastanku predstave i o radu sa Andrašem Urbanom, rediteljem predstave „Ko igra Sonju Savić“. Za čačansko Gradsko pozorište ovo je zapravo prva ko-produkcija koju su radili, a finansirana je i sprovedene kroz prizmu nacionalne prestonice kulture. Saradnja sa Urbanom datira iz 2019. tokom utemeljenja ideje o gradskom pozorištu, a njegovo ime je svakako kotiralo kao prvo sa kime su želeli da sarađuju. Ideja za predstavu o Sonji Savić je došla iz Čačka, a režiser ju je rado prihvatio. Rad na predstavi je bio intenzivan, emotivno bolan i za ove mlade glumice i glumce važan u smislu njihovog sazrevanja. Reditelj „Mandićcirkusa“ Bojan Jablanovec je festival Desiré ocenio kao starog prijatelja, obzirom da se tokom prethodnih 15 godina više puta obreo u Subotici, gostujući sa svojim predstavama. Takođe smatra da subotčka publika ima visok nivo razumevanja za njihove pozorišne, postavke, strategije i provokacije. Marko Mandić je uporedio prethodne predstave, poput „Mandićmašine“, sa aktuelnom, ukazujući na sled procesa rada i razvoja sadržaja predstave: „Ako je Mandićmašina bila bazirana na citatu malih jedinica iz pojedinačnih uloga, nova predstava obuhvata komentare na sve uloge koje sam kao glumac radio od 1996. do 2021. godine, a sa zadnjom uključenom predstavom „Noćni pisac“. Dalje kaže, da kolaž ovih pojedinačnih komentara čini jedan ulitmativni monolog, koji se u ambijentu te pozorišne mehanizacije, odvija pred publikom. Jablanovec je istakao da u poslednje vreme mnogo razmišlja o vremenu i istoriji uopšte. Istorija je sve ono što si činio, i u smislu interpretacije, reinterpretacije, zaborava, ponovnog spajanja svega što se sećamo, itd. Proces koji sa Mandićem radi je dug, i nastaviće se verovatno i kroz 10 godina nekim novim „Mandić-nešto“ performansom, a kroz koji će se i dalje baviti ličnim istorijama i opštim, kako bi je u prizmi jako personalnog i demistificiranog oblika, govorili o sadašnjosti. U jednom odvojenom razgovoru, bez prisustva kamera, imali smo prilike da čujemo nekoliko utisaka i od Tibora Palfija, reditelja predstave „Kiseonik“. Tibor Palfi, reditelj predstave, rekao je da je još kao glumac početnik naučio od reditelja Lasla Bočardija da glumac mora biti i reditelj – mora naučiti da razmišlja sistematski, da sagleda predstavu u celini, to takođe pomaže u izgradnji njegovog karaktera. Kao glumac, radio je na ovaj način dugi niz godina, a onda mu je palo na pamet: šta ako bi on jednog dana bio taj koji bi pomogao glumcima u ovakvom stvaranju?! Organizacija je ušla u njegov život. Radili su na još jednoj predstavi Viripajeva, kada je naišao na tekst „Kiseonika“ i osetio da želi da s njim nešto započne. Kada je snimao Kiseonik, radio je sa dva divna mlada glumca. Bence ima i muzičko obrazovanje, muzički svet izvođenja je njegova zasluga. A Janka ima glumačko umeće koje malo ko ima, a njena podeljena pažnja je upravo primerena ulozi devojke u ovoj predstavi. Sama predstava je igra svetlosti i zvuka, koji svako za sebe znaju svoj posao, samo se njihovim spajanjem u jedan prostor dogodi čudo. Andraš Ranc je zaslužan za vizuelni prikaz predstave, on takođe ima veliku ulogu u stvaranju čuda, baš kao i dramaturškinja Katalin Deak. Rekao je da je sa tako divnim ko-kreatorima sve što je kao reditelj trebalo da uradi bilo da ispravi naglasak, a zatim se zavali i uživa u kreativnom procesu. Snimljene izjave će kao i prethodnih godina, biti dostupne putem lokalnog internet medija subotica.info, na sledećoj Youtube adresi: https://www.youtube.com/playlist?list=PLPnjwl9D4YcRcC431vyNxJ1Iqhy3UU_qr – – – – – – – – – – – – – – NAJAVA za 20.11.2023 (Press #4): Press #4 zakazujemo za ponedlejak 20. novembar od 18 časova, kada na sceni Jadran Narodnog pozorišta u Subotici razgovaramo sa Harisom Pašovićem! – – – – – – – – – – – – – – Program za 2023. godinu se nalazi na zvaničnoj internet stranici festivala: http://desirefestival.eu Dnevne aktuelnosti možete da pronađete na FB adresi festivala: https://www.facebook.com/DesireCentralStationFestival * * * * * Više o festivalu: Desiré Central Station je međunarodni i regionalni festival savremenog pozorišta koji se od 2009. godine održava u Subotici. Njegovo 15. izdanje, ovaj put uz podnaslov „Hit Me Baby Final Time“, održava se od 17 – 26. novembara 2023. godine. Okosnicu festivala čine pozorišne predstave, radionice i muzičke produkcije iz regiona. Organizator festivala je Pozorište „Kosztolányi Dezső“ iz Subotice. www.kosztolanyi.org Dobro došli u Suboticu, dobro došli na Desiré! Dejan Vujinović PR & media relations MANGO – Marketing, Consulting and Event Management AgencyIzvor: subotica.info
