Речима „Волим вас Нови Сад!” по свом лепом обичају започео је концерт познати уметник, интерпретатор и аутор севдалинки Божо Врећо. У пратњи кaмeрног aнсaмбла из Новог Сада Камерата Академика. Новосадска синагога је својом изузетном акустиком била прави избор за овај спектакл у оквиру Дочека 7528. У истој сали смо га слушали у мају, када су као и овог пута карте плануле у дану.„Надам се да ћете уживати у прекрасном програму који смо вам припремили. Нисмо имали пуно времена али смо имали пуно љубави“. Нижу се песме Волио ме као очи, Мени си била вриједна, Есма, Пашана, Bismillah, Селим, Крила, Запјевала сојка птица, Сањао сам. „Човек у животу заправо највише сања. Ти снови се остварују само добрим људима, у то сам сигуран. Зато сањајте.“Препознатљив је по а капела извођењу севдалинки односно певању без пратње инструмената и комбиновању традиционалних звукова са џезом, соулом и блузом. А све то мало пређе у неки госпел, неку мантру. Са камерним ансамблом се одлично уклопио. „Није им лако са мном радити али им је драго“. Како каже битно је да чујемо песму и да у тој песми заправо нађемо љубав.Певао нам је Пандору, уз коју се како каже највише људи удало, оженило, верило „Не знам зашто има толику магију“, а ми смо је и сами осетили. Елма, једна од најтужнијих песама које је написао посвећена је првој љубави, једној девојчици. „После двадесет и нешто година када сам је сањао она ми је рекла, ја те и даље чујем како пјеваш, ја те и даље чујем и видим како плешеш. Тог тренутка написао сам пјесму коју толико волите.“ Песму Она спава на постељи од лала ретко изводи а толико је дивна. Снимио је у једном храму у близини Амстердама са драгим пријатељем који живи у Холандији, Joost Spijkersom. Маестрално је извео и Црне очи, заједно са публиком.Слушали смо песму Мила, заправо посвећену оној којој све дугује, која га је подигла на ноге и увек била ослонац у овом друштву у ком живимо, мајци. „Али ако успијете да се изборите за своју умјетност, да се наметнете и да одржите ту љубав коју исијавате онда сте заиста сретан човјек“. Песму Ко ли ноћас милује ти косу, за коју каже да је можда најлепша коју је написао.У дивној ноћи свима је било пријатно. „Као што знате гдје год је мој концерт ми као да смо у дневном боравку, то је можда једина поента свега, да се не осећате као да сте негдје у неком страном простору“. Јер како каже „Сви смо ту због љубави и сигурно на мој концерт нико неће доћи ко нема љубави у себи“. Било је светлосних ефеката који су се савршено уклапали у спектакл. Било је импровизације, каже таква је његова природа, не може баш све бити по нотама јер ни живот није по нотама.Свестрани је уметник који се бави поезијом, сликарством, дизајном. По образовању магистар археологије, професор, а што се тиче музике потпуно је самоук. Познат и као једини који данас пише и унапређује севдалинке. За њега рекламе нису потребне, јер увек налази пут до својих слушалаца. Сви присутни имали су прилику да доживе највећу и најуниверзалнију истину која постоји, а то је љубав. Божо је изражава на многе начине и све више људи то препознаје. Зато ће за њега сале код нас и свуда у свету увек бити премале. Завршава речима „Волим вас пуно и видимо се ускоро“, а затим се по обичају слика са обожаваоцима.За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.
