Sukobi, surevnjivost, svađe, podele, budvanski, beranski, podgorički i ostali scenariji koje su tridesetoavgustovci priredili građanima od 2020. do danas kao i površna, nekonzistentna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije doveli su do stanja stvari kog smo svedoci nakon što smo podvukli crtu posle izbora u Podgorici. Pravo stanje stvari je sledeće: DPS i predstavnici bivšeg režima u apsolutnim brojkama gotovo su na istim pozicijama kao i pre dve godine, ali apatija birača i smanjena izlaznost za oko 13%, dramatično su pojačali rezultat DPS-a. Ako tridesetoavgustovcima ovo nije dovoljan alarm za uzbunu možemo im sa preciznošću predočiti šta ih čeka dalje. Ukoliko se ne konsoliduju, saberu, uozbilje i počnu da sarađuju bez zabadanja noževa u leđa, na prvim sledećim izborima, apstinencija će biti još izraženija, na izbore će izaći oko 50% birača što će DPS odbaciti na oko 40% glasova na, recimo, republičkim izborima, a što će značiti da će uz pomoć ES-a i Duška Markovića biti blizu velikog povratka na vlast. A onda dragi naši Srbi i svi oni koji su se borili protiv autokratije i anticrkvene politike neka promisle, pošto traktora u Crnoj Gori malo ima, šta im valja činiti, jer može se sa velikom izvesnošću očekivati da ono što su prošli put propustili, potrudiće se da isprave. Poništavanje Temeljnog ugovora sa SPC, popove na traktore kao što je Duško Marković govorio, a Srbe u najboljem slučaju držati građanima drugog i trećeg reda i u nekoj vrsti otvorenog ili implicitnog aparthejda. Uzaludno je larmati i širiti buku i bes zbog takve politike DPS-a. Svi znaju da je ona takva, postavlja se pitanje šta je druga strana učinila da takav scenario spreči. Utakmica ulazi u zaustavno vreme i poslednji je trenutak da se pojedini igrači trgnu iz letargije jer preokret je blizu. Jučerašnje pojavljivanje nasmejanog Mila Đukanovića u prostorijama DPS-a mnogo je više od simbolike. To je vesnik da se klatno vraća unazad i da otkucavaju poslednji minuti. Neće se vratiti samo Danijel i Duško, vratiće se i Milo, personalno. Ako se uzme u obzir broj mandata, ono što je u ovom trenutku moguće učiniti je – prevazići traume iz prošlosti i pomiriti se zarad Podgorice, Crne Gore i demokratije. Sigurno je da i mitropolit Joanikije ne bi zazirao od toga da izmiri zavađenu braću ako je potrebno. Poslanički klub Jakova Milatovića mogao bi dodatno da ojača većinu u republičkoj skupštini a da se njegova grupacija uključi u rad republičke vlade. Četiri Jakovljeva odbornika sa 27 odbornika vlasti čine dovoljnu većinu od 31 odbornika čime bi vlast u glavnom gradu bila formirana bez problema. Milatović bi odlukom da napravi dogovor sa starim partnerima sprečio sigurnu političku propast koja bi ga snašla ulaskom u dilove sa DPS-om i očuvao bi politički obraz i određeni manevarski prostor za rast svoje opcije u budućnosti. Vladajući blok ugasio bi euforiju DPS-a i dobio stabilnu vlast kako u Podgorici tako i u republici u naredne četiri godine. Na posletku, odličan rezultat ZBCG koalicije dobija svoj puni smisao samo ako imaju sa kim, kako u glavnom gradu, tako i na republičkom nivou da sarađuju i ako im se partneri ne tope u procentima od izbora do izbora.
Related
