„Цела историја људског рода je перманетна борба добра и зла и непрeкидно смењивање светла и таме“, истакла је данас покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић у Бачкој Паланци на отварању дводневног научног скупа „Српска православна црква ─ изазови и искушења кроз историју“.Она је додала да ни историја српског народа није у томе изузетак, напротив.Милошевићева је подсетила да је многе векове нашег трајања прекривала тама, која се човеку слабог духа и мале снаге често чинила вечном и непобедивом. Но, како је указала, она то није била, јер за све то време један зрак светлости или – како би рекао велики ловћенски и српски песник и владика – „Једна вечна зубља, никада није утрнута – зубља православне вере и зубља наше свете цркве.“Драгана Милошевић је истакла и да је на размеђи дванаестог и тринаестог века после Христа, и наш народ, као и већина балканских народа, био разапет и осуђен да живи на граници – између два света, источног и западног.„И баш тада је највећи међу великима који су исписивали историју и наше цркве и наше државе, онај који је раскошну принчевску одежду заменио скромном ризом, а световно име Растко монашким именом Сава – нашу колективну душу од смртног окренуо ка бесмртном, од пролазног ка вечном, од самочовечанског ка богочовечанаском“, рекла је Драгана Милошевић и додала да нас је то учинило оним што и данас јесмо.Она је нагласала да је све то упркос тами вековног османлијског ропства у којем је светлела само светлост наших светих манастира говорећи нам да, и поред агресивних покушаја исламизације, не смемо престати да будемо оно што јесмо – Срби и православни Хришћани, и да упркос не мање агресивним покушајима покатоличавања Срба северно од Саве и Дунава који су се одбијали о светлост која није престајала да сија из Крушедола, Гргетега, Хопова, Велике Ремете и других манастира свете Фрушке горе, на истоку, и Гомирја, Комоговине, Драговића, Крке и Крупе, на западу нашег духовног простора у Хабзбуршкој монархији.„И упркос ужасном страдању нашег народа и нашег свештенства у Другом светском рату у којем је наша црква рањена можда и теже него икада пре тога.И, најзад, упркос болној чињеница да ми готово пола века после тог рата нисмо имали цркву.Сами смо је се одрекли!И не само одрекли – обезверени и обезљуђени били смо према њој суровији чак и од оних који су јој природни непријатељи. Али се она, ни тада нити икада пре тога, није одрекла нас. Издржала је сва искушења и – када смо, коначно, схватили каквим беспућем смо кренули и где нас је оно довело – опет нас је мајчински пригрлила и вратила на прави пут“, навела је Милошевићева.Она је указала да цела наша историја и историја наше цркве јесте, дакле, један дуги низ тешких изазова и болних искушења којима је посвећен и овај еминентни научни скуп. Тих искушења и изазова није лишено ни време које ми живимо и које је, заправо, време реконституције српске државности пре једног века најпре утопљене, а онда и сасвим изгубљене у кобној југословенској заблуди.„У том процесу, у којем желе да нам отму чак и део територије – и то онај најдрагоценији на којем смо сви духовно рођени и укорењени – Српска православна црква као институција којој наш народ највише верује и као најснажнији кохезиони фактор, има изузетно важну улогу.Директно пропорционални тој улози ће, међутим, бити и изазови са којима ће се као и цео народ и државно руководство, и наша црква суочавати у тешким данима који долазе.Зато се више никада од ње не смемо одмаћи и зато нам је духовно и свако друго јединство данас важније него икада“, истакла је Милошевићева која је учесницима овог скупа, у име Покрајинске владе и Секретаријата на чијем је челу, пожелела успешан рад.Уз благослов епископа бачког господина др Иринија, присутнима се обратио протојереј Стевица Илић архијерејски намесник бачкопаланачки.Добродошлицу је учесницима пожелео и заменик председника општине Мита Лачански, док су у име суорганизатора из Института за савремену историју и Центра за историјска истраживања Филозоифског факултета Универзитета у Новом Саду учеснике скупа поздравили су Немања Делић и проф.др Борис Стојковски.О значају духовног образовања на грађанским основама говорио је у уводном обраћању и декан Педагошког факултета у Сомбору др Саша Марковић.
