Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић отворила је данас, у сали Скупштине Града Новог Сада, прву јавну расправу о Нацрту закона о културном наслеђу, која је организована у форми округлог стола.„Нацрт закона који је пред нама побољшани је текст у односу на важећи закон, и његовим доношењем унапредиће се пракса у овој области. Стога очекујемо да Закон о заштити културног наслеђа буде донесен што пре“, рекла је Милошевићева.Она је истакла да нема потребе наглашавати значај доношења системског закона у сфери културног наслеђа, изражавајући задовољство што се прва јавна расправа одржава у Новом Саду.„Закон се доноси уз подршку и активно учешће ресорног министарства и покрајинског секретаријата. Скупштина Војводине, на предлог Покрајинске владе, поднела је Народној скупштини Републике Србије на усвајање Предлог закона о Сремским Карловцима, чијим се доношењем, уз закон који се налази пред нама, ближимо завршетку послова којима ће се комплетирати сет закона у области културе“, навела је Драгана Милошевић.Завршавајући уводну реч, она је истакла да је мишљење стручњака свакако најважније, и да се од њих очекује да дају пуни допринос унапређењу решења која ће бити обухваћена новим законом.Шеф Радне групе за израду Нацрта закона о културном наслеђу Данијела Ванушић подсетила је присутне на то да је Радна група образована решењем Министарства културе и информисања, а да су значајну улогу у његовом доношењу имали чланови запослени у Министарству и Покрајинском секретаријату, као и независни стручњаци из ове области. Јавна расправа о Нацрту закона о културном наслеђу спроводи се у периоду од 6. маја до 28. маја 2021. године, а по њеном окончању Министарство културе и информисања анализираће све примедбе и предлоге учесника и на основу тога ће сачинити извештај, који ће објавити на својој интернет страници и порталу е-управе.Доношењем новог закона унапредиће се законска решења од пре 27 година, која су терминолошки застарела. Поред тога, уводе се новине попут доношења петогодишње стратегије развоја, којом се темељно утврђује политика у сфери културног наслеђа. У складу са том стратегијом Покрајина ће донети програм развоја у овој области. Новина је и то што се поред појма културно добро законски регулише шира област – културно наслеђе, које се у складу са европским конвенцијама дели на материјално и нематеријално.
