У име Покрајинске владе и у своје лично име учеснике дводневног научног скупа, који се одржава у „Багремари“ у Бачкој Паланци, под називом „Епархија бачка у осмовековној историји српске православне цркве“ поздравила је Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.На самом почетку обраћања секретар Милошевић је подсетила на однос Покрајинске владе према Српској православној цркви као главном стожеру нашег духовног, националног и идентитетског трајања – однос најдубљег и ни са чим другим упоредивог поштовања.Јер, како она сматра, Српска православна црква јесте најстарија српска кућа и најважнија српска институција која је прво искристалисала, а онда и очувала српско национално биће.„То се, сасвим сигурно, не би догодило да Свети Сава 1219. није изборио аутокефалност наше цркве чији осмовековни јубилеј обележавамо ове године и у оквиру којег се одржава и овај скуп,“ рекла је Милошевићева и додала да тај епохални догађај није значио само могућност да наш народ постане брат са другим православним народима у Христу, он је омогућио и да се – на хришћанским темељима – створи српска држава.И да на истим тим темељима, како је рекла Драгана Милошевић, настане јединствена култура која је и данас део светске културне баштине и да свест о свему томе, упркос страшним искушењима кроз векове који су уследили – претраје у нама и да, заједно с њом и захваљујући управо њој, претрајемо и ми сами.„Зато тај догађај и јесте епохална вододелница целокупне наше историје. И зато први архиепископ Српске православне цркве и јесте најзначајнија личност у историји нашег народа“, нагласила је Драгана Милошевић и апострофирала да „готово пет од тих осам векова – као предани чувар луче наше вере и наше свете цркве на њеном северном ободу – постоји и траје Епархија бачка“.И то већим делом тог времена у туђим државама, али са никада прекинутом и никада помућеном свешћу о јединству и државотворности нашег народа.Подсећајући на историјске чињенице, Милошевићева је рекла да је управо Епископ бачки Висарион Павловић, још давне 1741. године, основао и о свом трошку издржавао Духовну колегију за образовање свештеничког подмлатка. Исти тај велики првојерарх, исте те године, подигао је зграду болнице у Новом Саду, као први вид организованог лечења не само у „Српској Атини“. Један од његових великих наследника на трону епископа бачких Платон Атанацковић, свом роду даровао је Платонеум у којем је, данас, смештен Огранак САНУ у Новом Саду.Она је даље истакла да је управо у његово време, Матица српска из Пеште пресељена у Нови Сад, поставши тако централно место наше националне борбе и моћан политички инструмент у тој борби. Управо Епархија бачка својим примером мотивисала је и мобилисала велике народне добротворе – од Саве Текелије, преко Саве Вуковића, до Марије Трандафил.Драгана Милошевић је закључила да је то само тек мали траг златног праха којим је наша Епархија бачка кроз векове засипала овај простор и нас у њему.На свечаном отварању учесницима скупа обратио се и архијерејски намесник протојереј Бране Миловац, а испред Општине Бачка Паланка заменик председника Александар Борковић.Испред Министарства правде Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама поздравне речи упутио је Марко Николић.Током наредна два дана учешће на скупу пријавила су 33 аутора.Фото: Марија Ердељи
И да на истим тим темељима, како је рекла Драгана Милошевић, настане јединствена култура која је и данас део светске културне баштине и да свест о свему томе, упркос страшним искушењима кроз векове који су уследили – претраје у нама и да, заједно с њом и захваљујући управо њој, претрајемо и ми сами.
„Зато тај догађај и јесте епохална вододелница целокупне наше историје. И зато први архиепископ Српске православне цркве и јесте најзначајнија личност у историји нашег народа“, нагласила је Драгана Милошевић и апострофирала да „готово пет од тих осам векова – као предани чувар луче наше вере и наше свете цркве на њеном северном ободу – постоји и траје Епархија бачка“.
И то већим делом тог времена у туђим државама, али са никада прекинутом и никада помућеном свешћу о јединству и државотворности нашег народа.
Подсећајући на историјске чињенице, Милошевићева је рекла да је управо Епископ бачки Висарион Павловић, још давне 1741. године, основао и о свом трошку издржавао Духовну колегију за образовање свештеничког подмлатка. Исти тај велики првојерарх, исте те године, подигао је зграду болнице у Новом Саду, као први вид организованог лечења не само у „Српској Атини“. Један од његових великих наследника на трону епископа бачких Платон Атанацковић, свом роду даровао је Платонеум у којем је, данас, смештен Огранак САНУ у Новом Саду.
Она је даље истакла да је управо у његово време, Матица српска из Пеште пресељена у Нови Сад, поставши тако централно место наше националне борбе и моћан политички инструмент у тој борби. Управо Епархија бачка својим примером мотивисала је и мобилисала велике народне добротворе – од Саве Текелије, преко Саве Вуковића, до Марије Трандафил.
Драгана Милошевић је закључила да је то само тек мали траг златног праха којим је наша Епархија бачка кроз векове засипала овај простор и нас у њему.
На свечаном отварању учесницима скупа обратио се и архијерејски намесник протојереј Бране Миловац, а испред Општине Бачка Паланка заменик председника Александар Борковић.
Испред Министарства правде Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама поздравне речи упутио је Марко Николић.
Током наредна два дана учешће на скупу пријавила су 33 аутора.
Фото: Марија Ердељи