Dva stava o metadonskom centru u Novom Sadu

Primena metadonske terapije, kao jedan je od osnova Nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije, danas predstavlja izvor polemika u javnosti. Protivnici tvrde da se tako jedna zavisnost „leči” drugom, te otklanjaju znaci apstinencijalne krize, a pristalice tvrde da se davanjem metadona smanjuje širenje virusa HIV-a i hepatitisa u populaciji zavisnika i smanjuje stopa kriminalita. Prema podacima epidemiologa u Srbiji živi oko 24.000 heroinskih zavisnika, a nešto više od 5.000 njih nalazi na bolničkom tretmanu. U četiri metadonska centra, koja postoje u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, terapiju prima oko 1500 osoba, koje su uključene u ovaj supstitucioni program. Pojedini stručnjaci iz ove oblasti mišljenja su da je Metadon lek kojim se društvo „štiti” od heroinskih zavisnika, ali da ovaj medikament ne doprinosi puno njihovom izlečenju. Terapija davanje metadona pripada takozvanom programu “smanjenja štete”, i da se tako umanjuje stopa kriminaliteta, širenje HIV-a i hepatitisa u populaciji zavisnika.  Nažalost, veliki broj osoba, koje primaju metadinsku terapiju, to čine doživotno. Narkomanija u Novom Sadu O problemu narkomanije i radu metadonskog centra u Novom Sadu za Vojvođanske vesti, razgovarala sam sa Nebojšom Đurasovićem iz udruženja “Prevent“ koje se godinama bavi problemom narkomanije u našem gradu, a koordinira i radom Svratište za korisnike droga u Novom Sadu. Prema podacima Vase organizacije, koliki problem predstavlja narkomanija u nasem gradu? Koliko ima zavisnika u Novom Sadu i Vojvodini? Bolesti zavisnosti postoje milenijumima i zasigurno neće biti pronađeno savršeno rešenje ovog problema uskoro. Važno je kako države i lokalne zajednice pristupaju ovom problemu. Novi Sad je lider u Republici Srbiji kada je u pitanju rešavanje problema bolesti zavisnosti. Više od dve decenije postoji Komisija za borbu protiv droga, koja pruža stručnu i finansijsku podršku programima u ovoj oblasti. U vreme kada korisnici droga nisu imali mnogo opcija problem bolesti zavisnosti se uvećavao. Heroin kao supstanca sa najopasnijim posledicama je dominirao tržištem, kriminal vezan za droge je bio u porastu, a socijalno-zdravstvene posledice su bile nesagledive. Danas u Novom Sadu postoji više razvijenih programa prevencije, programa detoksikacije, lečenja, decentralizovane supstitucione terapije, jedini program zamene igala u Srbiji kao i nekoliko terapijskih zajednica.

Sve nabrojano čini Novi Sad liderom u ovoj oblasti u Srbiji i doprinosi umanjenju problema na minimum. Rezultati to i pokazuju. Broj detoksikacija pre deset godina je prelazio cifru od 400 godišnje, a sada je to oko 70 godišnje. Stopa HIV-a u ovoj populaciji je na nivou statističke greške u odnosu na vreme kada je preko 50% inficiranih bilo iz ove populacije, a stopa hepatitisa C najniža u Srbiji. Procena napravljena 2008. godine govorila je da u Novom Sadu ima između 1640 i 1800 injekcionih korisnika droga uzrasta od 18-49 godina. Potrebna su nova istraživanja koja bi dala jasnu sliku o trenutnom stanju. Ubeđen sam da je broj korisnika heroina u značajnom opadanju. Na koje načine vaša organizacija radi na rešavanju ovog problema? Udruženje Prevent je aktivno na polju primarne primarne prevencije, smanjenja štetnosti ali i na polju politike prema drogama. Društvena igra „Ne radi se čoveče“ koju je kreirao Prevent dobila je priznanje kao najinovativniji projekat na polju prevencije bolesti zavisnosti u Evropi.

Prevent je do sada održao preko 30 treninga za vršnjačke edukatore iz oblasti prevencije bolesti zavisnosti u 16 gradova Srbije. Svratište za korisnike droga postoji jedino u Novom Sadu zahvaljujući nadljudskim naporima Udruženja Prevent da nastavi sa radom nakon odlaska velikog donatora u ovoj oblasti. Prevent je osnivač međunarodne Mreže za politike o drogama jugoistočne Evrope (DPNSEE), sa sedištem u Srbiji. Mrežu trenutno čini 19 organizacija iz 13 država regiona, sa tendencijom proširenja. Prevent i DPNSEE mreža aktivno rade na humanizaciji politika vezanih za droge i obezbeđivanju budžetskog finansiranja Strategije za borbu protiv droga. Prevent je inicijator izrade Pokrajinskog akcionog plana  kojim će biti definisana politika prema drogama na pokrajinskom nivou. Metadon – lek ili doživotna zavisnost? Jedan od vidova lečenja jeste i metadonska terapija. Kakav je Vaš stav o metadonu i metadonskim centrima? Metadonska terapija je vrsta supstitucione terapije koja je dala dobre rezultate u Novom Sadu, posebno zahvaljujući decentralizaciji. Za razliku od većine opština u Novom Sadu pacijenti koji su stabilni mogu svoju terapiju preuzeti u domovima zdravlja. Laicima ova terapija može delovati zastrašujuće i “davati vetar u leđa” za dodatnu diskriminaciju ljudi koji su već isuviše diskriminisani u društvu, međutim ovo je terapija koja ljudima produžava život, daje mogućnost da normalno žive i rade, sprečava širenje krvlju prenosivih infekcija i smanjuje stopu kriminala vezanog za droge. Ljudi koji su u oporavku od droga su ravnopravni članovi društva kojima je potrebna pomoć i podrška umesto odbacivanja. Vaša organizacija ima saradnju i iskustva i iz inostranstva. Kako se lečenje i metadonska terapija sprovodi u različitim zemljama sveta? Na žalost ne pristupaju sve države sveta ovom pitanju na isti način. Velike države kao što su SAD, Kina i Rusija ne primenjuju metadonsku terapiju. Posledica je preko 180.000 HIV pozitivnih osoba samo u Rusiji. Veći deo ostatka sveta je prihvata i primenjuje. Postoje i države koje su znatno liberalnije, pa omogućavaju i medicinski heroin u terapiji, sobe za ubrizgavanje su pod medicinskim nadzorom, kao i programi zamene igala u zatvorima. Kada je u pitanju metadonska terapija, postoje države koje imaju znatno veće probleme sa crnom berzom metadona od Srbije. To je nešto što je neizbežno, ali preko čega se može preći imajući u vidi dobrobit koju donosi primena metadona pojedincima, njihovoj neposrednoj okolini i široj zajednici. Druga strana priče o Metadonskom centru u Novom Sadu Sa druge strane ove priče nalaze se stanari ulice Mikole Kočiša i okolnih ulica, koji su se peticijom i dopisom obratili Skupštini Grada Novog Sada, povodom izmeštanja Metadonskog centra i uređenja kvarta oko pomenutih ulica. Grupa koja se predstavlja kao “Stanari ulica Mikole Kočiša, Drinske, Ledinačke, Hajduk Veljkove”, koju čini ukupno 123 stanara, odnosno 100% naših sugrađana koji žive u ovom delu grada, imaju problem sa održavanjem čistoće, bezbednosti i javnog reda i mira. Za rešavanje ovog problema, uzrok vide u postojanju Metadonskog centra u njihovom komšiluku. Kojim institucijama ste se obratili za rešavanje ovog problema i kakave odgovore ste dobili? Nisu u pitanju samo stanari ulice Mikole Kočiša, već je to sada problem i Drinske, Hajduk Veljkove, Ledinačke, pa i ulice Novosadskog sajma. Takođe problema ima i konjički klub koji se nalazi na svega par metara od metadonskog centra, ali i sportski tereni u okviru sajma. Oko ovih objekata korisnici se skupljaju i prave neprimerene scene.

Deca iz ovih ulica na putu do škole moraju da prolaze svakodnevno pored gomile zavisnika. Obratili smo se Mesnoj zajednici, Gradu, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, policiji, komunalnoj policiji, Zaštitniku građana i Gradskoj upravi za zdravstvo, Čistoći i Zelenilu. Možda smo na najbolji prijem naišli kod Кomisije za predloge i predstavke u Skupštini grada. Koliko god oni možda želeli da reše problem stvar se vrti u krug. Svi skidaju odgovornost. Mi nemamo ništa protiv lečenja, ali imamo protiv toga da naša deca budu ugrožena. Nije to mali problem. Pozivamo čitaoce da prođe našom ulicom i sam se uveri u stanje na terenu, u jutarnjim časovima. Država se mora baviti svim svojim građanima. Da li je tih problema bilo i ranije, pre započinjanja rada Metadonskog centra u Novom Sadu? Metadonski centar je na toj staroj lokaciji bio skoro 15 godina. Čak i tada su se stanari Hajduk Veljkove ulice bunili i potpisivali peticije. Sada nas je više, složni smo i odlučni da rešimo problem.

Za našu decu, koja od rođenja žive sa takvim problemom u svom okruženju, problema ima od početka njihovog odrastanja. Ne tražimo mi fontane, parkove i takve „luksuze“ jer smo svesni u kojoj smo situaciji, ali nam je obaveza da obezbedimo kvalitetan i bezbedan život naše dece. Iako je primena metadonske terapije, jedan je od osnova Nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije, ona i dalje predstavlja predmet polemika. Mišljenju lekara, nevladinih organizacija i građana razmimoilaze se ne samo u Novom Sadu. Odluka na peticiju građana “Stanari ulica Mikole Kočiša, Drinske, Ledinačke, Hajduk Veljkove” prikazaće stav ne samo prema problemu narkomanije u našem Gradu, već i stav prema zavisnicima kojima je potrebna medicinska i pomoć društva za rešavanje ovog problema. Tekst: Varvara Lazarević