У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Масонски утицај – мит или стварност“, одржана је у петак 23. марта у дупке пуном Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.
Учесници трибине били су: Пјер Мањо-Соке, члан Савета Реда, највишег тела Великог Оријента Француске, и проф. др Жолт Лазар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Преводилац је био Бранислав Глумац, који је и врсни познавалац тематике о масонерији, а аутор и модератор био је Данило Копривица.
Модератор Копривица је на самом почетку „развејао“ евентуална очекивања бројне публике да ће на овој трибини сазнати да ли је краљ Александар био масон или не, а неће чути ни некога ко ће се изјаснити као члан неке масонске ложе јер, по правилу, масони то не чине.
Публици је најпре приказан кратак филм о Великом Оријенту, највећој масонској ложи у Француској која је присутна и код нас. Њихова делегација борави ових дана у Новом Саду.
У обраћању публици, Пјер Мањо-Соке је казао да масони, односно „слободни зидари“, траже срећу за људе, а затим је навео пример из 18. века, када се издвојила група мислилаца која се бавила многим питањима укључујући и ропство.
– Године 1794. године ропство је укинуто, а 1802. Наполеон Први поново га је увео. Током наредних тридесетак година, „браћа“ су размишљала о методама дефинитивног укидања ропства. Виктор Шелшев водио је те разговоре и управљао тим размишљањима. Појединац у томе не може да успе без уплитања у политикуса девизом „слобода, једнакост, братство“. Тако је 1848. ропство потпуно укинуто – рекао је гост из Француске.
Проф. др Жолт Лазар, аутор књиге „Настанак масонерије“ (2009) чије је треће издање у припреми, објаснио је да се код нас, али и у свету, генерално о масонству мало зна и „обични“ људи представу о масонерији углавном темеље на својим очекивањима. Озбиљних историјских, социолошких и културолошких студија о „слободним зидарима“ нема много.
– Истражујући ову проблематику, настојао сам да прибавим релевантну литературу и изворе и да не подлегнем бројној антимасонској пропаганди – рекао је проф. Лазар наводећи да лично није члан ниједне масонске ложе.
Он је као лошу пропаганду окарактерисао схватање да су масони завереничка организација која покушава да изврши неки политички преврат.
Проф. Лазар је прецизирао да по правилима реда, која их обавезују, масони не учествују у политичким превратима, да нису политички завереници, али то не значи да не могу да се боре против нехуманих система.
Завереници су, по мишљењу проф. Лазара, били, рецимо, припадници тајне организације „Црна рука“. У Србији, по његовом виђењу, тренутно постоји десетак ложа.