У Министарству културе и информисања одржана је прес-конференција поводом најаве објављивања едиције „Прозна дела српских научника“. На конференцији су говорили председник Покрајинске владе Игор Mировић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, директорка ЈП „Службени гласник“ Јелена Триван, оперативни уредник едиције и члан редакционог одбора Александар Гаталица и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков.Говорећи о едицији, председник Мировић је нагласио да едиција није само наше национално богатство већ богатство целог света.„Важно је успоставити континуитет, то мора бити наше јасно одређење. Едиција ће новим генерацијама осветлити важне теме и важне људе из наше историје и путеве којима су се они кретали“, закључио је Мировић, додао да су ове едиције привилегија нових нараштаја и подсетио на времена када је оваква литература била тешко доступна широј публици.Према речима министра Вукосављевића, едиција „Прозна дела српских научника“ први пут на једном месту жели да покаже снагу талента и посвећеност наших научних великана. Девет аутора којима ће бити посвећени појединачни томови нису били само велики научници у својим областима, већ су остали упамћени као ренесансне личности које су често спајале по неколико велких интересовања.„Оно што може да остане најдубљи рефлекс ове едиције јесте да се младе генерације осоколе сазнањима колико интелектуалци доприносе, ако су праћени талентом и огромним личним ангажовањем, друштву и духу времена. Ако се то деси овим нашим залагањем, знаћемо да смо учинили прави потез“, поручио је Вукосављевић.Сва дела која ће бити штампана у едицији „Прозна дела српских научника“ даће први пут на српском језику целовит преглед и увид у особеност и заинтересованост оних које данас сматрамо важним носиоцима научних и културних вредности. Од Атанасија Стојковића који је био први предавач на неком руском универзитету пре готово двеста година (а који је публиковао значајне радове у проучавању метеорита), преко Милутина Миланковића који је своје најзначајније радове оставио у климатологији, али је био и инжењер који је пројектовао први београдски водовод и канализацију, Владана Ђорђевића који је био оснивач српског санитета, али је остао упамћен и као председник Београдске општине и председник једне од дуговечнијих влада краља Милана, све до данашњих дана и јединог живог представника у едицији коју данас представљамо, Горана Милашиновића нашег еминентног лекара по којем је назван један пејсмејкер, али и особе која је један од најбољих српских књижевника – српски научник је свестране ерудите чија широка знања из различитих области остају нашем народу у наслеђе.Ова едиција жели да покаже до које мере су реномирани српски научници били и талентовани писци, есејисти, аутобиографи, популаризатори науке. На једном месту тако ће се пронаћи веома позната дела „Са пашњака до научењака“ (Михаило Пупин), „Кроз васиону и векове“ (Милутин Миланковић), „Сулејман и Рокселана“ (Радован Самарџић), али и она мање знана: „Роман јегуље“ (Михаило Петровић Алас), „Калуђер и хајдук“ (Стојан Новаковић).Јелена Триван изразила је очекивање да ће едиција у плану обновити успех претходног веома значајног пројекта.Александар Јерков подвукао је једну од особености нашег народа а чиме не могу да се похвале многе националне књижевности. То је да изузетне писце можете да нађете где их не бисте очекивали: међу светитељима, управитељима, научницима. Ова едиција говори о томе.Едиција ће, према речима Александра Гаталице, имати око 5000 страна које ће обједињене у истим корицама дати нови квалитет и поновити успех претходног пројекта.Едиција „Прозна дела српских научника“ представља заједнички пројекат Министарства културе и информисања, Владе АП Војводине, ЈП „Службени гласник“ и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Требало би да буде завршена током јесени и представљена на Сајму књига у Београду, крајем октобра 2019.
