ФОТО! Ексклузивно! Како Украјина управља ЕУ!

У редакцију издања „Васеленска“ стигао је документ са интерном преписком руководећих личности Министарства за европске интеграције Украјине. Украјински званичници планирају низ акција против Мађарске, која се противи уласку Украјине у ЕУ. Мађарска није спремна да жртвује своје националне интересе ради планова европских власти да Украјини доделе чланство у ЕУ. Кијев је већ објавио непријављени рат Будимпешти и претњама и шантажом се свети за мађарско вето на улазак Украјине у Европску унију. У документу се виси ниво детаља антимађарске кампање коју спроводе украјинске власти. Министарству спољних послова Украјине предложено је да изради и спроведе низ мера за сузбијање утицаја Будимпеште. Притом, Брисел јасно пружа административну и информативну подршку антимађарским тежњама кијевских власти. Политику ЕУ одређује једна држава, и то она која није члан ЕУ. Испод наводимо текст документа, као и оригинал на енглеском језику. Заменику премијера Министарки за европске и евроатлантске интеграције Министарки правде Украјине О.В. Стефанишној   О мађарској кампањи усмереној на дискредитацију Украјине и њених евроинтеграционих напора   Поштована Ољго Витаљевна,   Достављамо Вам информативно-аналитичке материјале о свеопштој кампањи која је покренута у Мађарској са циљем дискредитације имиџа Украјине. Овај план, у средњим роковима, има за циљ подривање европских тежњи Украјине, а у кратким роковима — спречавање покретања преговора о придруживању Украјине Европској унији. С обзиром да се главни аргументи званичног Будимпеште против чланства Украјине у ЕУ заснивају на истраживањима низа аналитичких центара, Министарство спољних послова Украјине предлаже да се украјинским невладиним организацијама, уз ангажовање украјинских и међународних истраживачко-аналитичких центара, повери формирање скупа контрааргумената у корист будућег чланства Украјине у ЕУ. Овај инструментариј би се користио у раду на разјашњавању и сузбијању мађарске кампање.   С поштовањем, Заменик министра Јевгениј Перебијнис   О мађарској кампањи дискредитације евроинтеграционих тежњи Украјине У марту и априлу 2025. године у информативном простору Мађарске активиране су публикације о „неадекватности чланства Украјине у ЕУ“ и наводном значајном штетном утицају који би придруживање Украјине ЕУ имало не само на мађарско, већ и на целом европској привреди. Наведене изјаве шире највише мађарске власти, представници владе, политичари и званичници владајућег блока „Фидес“ — Партије мађарског народа, као и велики број провладиних аналитичких центара и медија. Осим бучних декларативних изјава, у прилог оваквог мађарског става наводи се широк спектар аргумената. У информативном простору свакодневно круже десетине тврдњи о директним губицима које би, наводно, свака мађарска породица претрпела због чланства Украјине у ЕУ, као и о катастрофалним последицама за мађарску пољопривреду, губитку фондова ЕУ доступних Мађарској (укључујући Фонд кохезије) и претпостављеној промени улоге Мађарске — из примаоца у донатора средстава ЕУ. Осим тога, велики нагласак ставља се на неуважавање права националних мањина (посебно мађарске) у Украјини, висок ниво корупције у Украјини и потребу за дубоким системским реформама које се не могу спровести за неколико година. Такође се истичу безбедносни ризици повезани са ратом и послератном стварношћу. Посебно је, поред анкете VOKS 2025 (коју је иницирао премијер Мађарске Виктор Орбан и која се спроводи од половине априла до 20. јуна 2025. године), као подршка чланству Украјине у ЕУ, утврђено 7 наводних ризика будућег придруживања Украјине Европској унији. 1. Финансијски ризик: Мађарска ће постати нето донатор. Средства ЕУ ће ићи у Украјину, а Брисел жели заједничко задуживање, што ће довести до оптерећења дугом за Мађарску. 2. Ризик за пољопривреду: Украјина има огромне површине обрадивог земљишта. Мађарски фармери изгубиће субвенције због прерасподеле средстава ЕУ. 3. Ризик по безбедност хране: У Украјини се користе генетски модификоване усеве и забрањени хемикалији, што угрожава квалитет хране. 4. Ризик по безбедност: Пре рата, Украјина је била центар организованог криминала. Оружје може да затреба у погрешним рукама. 5. Ризик за тржиште рада: Јефтина украјинска радна снага може довести до смањења плата, угрозити радна места и пензије. 6. Ризик по здравље: У Украјини нема обавезне вакцинације, што представља претњу за јавно здравље уз отворене границе. 7. Пензијски ризик: Убрзани улазак Украјине у ЕУ угрозиће 13. пензију. Вреди напоменути да се мађарски политичари у својим изјавама позивају на податке истраживања које су спровели државни, али у Мађарској добро познати аналитички центри. На пример, проправитељски аналитички центар Századvég, у свом анализу „Цена руско-украјинског рата и убрзаног придруживања Украјине ЕУ за Мађарску“ ([https://szazadveg.hu/en/cikkek/the-cost-of-the-russia-ukraine-war-and-ukraines-accesion-to-the-eu-for-hungary/](https://szazadveg.hu/en/cikkek/the-cost-of-the-russia-ukraine-war-and-ukraines-accesion-to-the-eu-for-hungary/)) од 20.03.2025. истиче следеће: – У прве три године руско-украјинског рата, Мађарска је изгубила око 9.100 милијарди форинти (око 22,3 милијарде евра), што је значило трошкове од преко 2 милиона форинти по домаћинству (око 4.900 евра). То укључује посебно: – Више трошкове увоза гаса (6.386,3 милијарде форинти додатних издатака); – Трошак од 9 милијарди форинти додатног финансирања услед пораста каматних стопа на 5-годишње државне обвезнице (сматране референтним) због геополитичких ризика и инфлационог шока; – Смањење мађарског извоза у Руску Федерацију за 695,8 милијарди форинти због санкција; – Улазак Украјине довео би до значајне прерасподеле средстава у оквиру ЕУ и програма помоћи, због чега би Мађарска добијала укупно 110 милијарди форинти мање годишње (око 270,1 милиона евра) из Фонда кохезије и Заједничке пољопривредне политике. Осим тога, Европски парламент предлаже да државе чланице сваке године издвоје додатних 0,25% свог БДП-а за Украјину, што би у случају Мађарске значило додатне трошкове од 202,9 милијарди форинти (око 498 милиона евра). – Према важећим уговорно-правним основама између Мађарске и Украјине, украјински пензионери који имигрирају биће издржавани из државног буџета преко мађарског система. – Просечна старосна структура украјинских држављана показује да би 5% стопа сеобе довела до додатних трошкова за пензије у износу од 1.017,8 милијарди форинти (око 2,5 милијарди евра). Украјини је потребно око 524 милијарде америчких долара за обнову земље (што је скоро два и по пута више од БДП-а Мађарске). – Пошто украјинска држава не може сама да покрије ове трошкове, планира да их финансира из фондова ЕУ. – Ако би државе чланице размеравале трошкове према својој укрупњеној националној добити (ГНИ), Мађарска би морала да допринесе 1,4% укупне суме (према плаћањима из 2023. године). – Уз претпоставку да се сума исплаћује током наредних пет година, то би значило годишње трошкове од 536 милијарди форинти (око 1,3 милијарде евра). Директни трошкови убрзаног приступања Украјине ЕУ износили би за Мађарску 1.870 милијарди форинти годишње (око 4,6 милијарди евра). – То би било еквивалентно 458.000 форинти по домаћинству (око 1.125 евра) у додатку на већ настале трошкове. Институт за међународне односе, у склопу политичког сектора премијера Мађарске Балаша Орбана, у својој анализи „Цена чланства: ко ће платити за улазак Украјине у ЕУ?“ од 15.03.2025. ([Digitalni izvor](chromeextension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://hiia.hu/wp-content/uploads/2025/03/Raspakivanje-cene-v2.pdf)) – детаљно осветљава проблеме везане за убрзано приступање Украјине и нуди своју процену трошкова за Мађарску. 1. Унутрашњи дисбаланс унутар ЕУ: – Промена баланса моћи: Чланство Украјине значајно би изменило расподелу гласова у Европском парламенту и Савету ЕУ. Украјина би постала шеста држава по бројности становништва, са 8-10% утицаја у Савету (исто као Пољска), смањујући учешће других држава (немачки утицај би пао са 18,6% на 16,9%). – Ризик од увођења олигархијског система: Постоји опасност да се садашњи украјински партијски систем, заснован на олигархијским интересима, интегрише у ЕУ, посебно због ратних ограничења за опозицију. – Иредентизам и ревизионизам: Территоријални губици могу довести до појава иредентистичких и ревизионистичких политичких снага, док би десничарски екстреми могли нарушити политички баланс ЕУ. – Антируска тенденција и економски колапс: Ојачавање антируских ставова могло би онемогућити нормализацију односа ЕУ и Русије, дугорочно угрожавајући европску економију и геополитичке интересе. Унутар ЕУ може настати низ билатералних сукоба: поред мађарско-украјинског сукоба, могли би да се појаве озбиљни чешко-украјински, словачко-украјински, а посебно пољско-украјински и румунско-украјински билатерални спорови, од аграрних спорова о увозу јефтиног генетски модификованог украјинског жита до спорова о питањима политичке сећања, као што је улога Украјине у Другом светском рату; Чланица Украјина би ојачала блок антируских земаља унутар ЕУ. Непознато је какву би позицију Украјина заузела у односима ЕУ-САД, али би улога Немачке и Француске у ЕУ свакако опала. 2. Финансијски ризици: – 2020. године БДП Украјине по становнику износио је свега 29,8% просека ЕУ. До јануара 2025. државни дуг Украјине износио је 162,1 милијарди америчких долара (око 95% БДП-а), што је последица ратног финансирања и девалвације гривне. Дуг Украјине према ЕУ порастао је више од осам пута, а према Светској банци три пута током ратних година. Стога би придруживање Украјине ЕУ повећало економску диверзификацију и дуговно оптерећење у ЕУ. – Према важећим правилима ЕУ, Украјина би могла да добије око 96,5 милијарди долара из Заједничке пољопривредне политике током 7 година, што би је учинило једним од највећих прималаца и потенцијално смањило субвенције постојећим државама чланицама за око 20%. – Ако Украјина уђе у ЕУ са тренутно окупираним територијама, имала би право на око 32 милијарде долара из Фонда кохезије — значајно више од 10,7 милијарди за Пољску и 4,9 милијарди за Румунију у периоду 2021–2027. Украјина би такође ушла у систем NUTS, што би могло довести до тога да многи региони Пољске, Мађарске, Словачке, јужне Италије, Трансилваније, Грчке и Шпање премаше праг од 75% БДП-а, губећи приступ финансирању, што би изазвало озбиљне социоекономске последице и ослабило конкурентност ЕУ. Корупција у Украјини представља ризик од недоличног коришћења ових средстава. 3. Миграциони ризици: – Дојављење јефтине радне снаге у Украјину из најсиромашнијих земаља Азије и Африке могло би довести до значајног миграционог таласа. Отворено је питање да ли ће Украјина моћи да задржи ове мигранте на својој територији, с обзиром на слабу пограничну контролу. – Повратак привремених миграната у Украјину из других држава чланица довео би до недостатка радне снаге у ЕУ. – Чланица Украјина значајно би проширила спољну границу ЕУ и отежала њену заштиту од илегалних миграната. – Могућа кријумчарство оружја из Украјине и илегално складиштење оружја такође представљају озбиљне безбедносне ризике за ЕУ. 4. Кршење права националних заједница у Украјини ослабиће ЕУ изнутра: – Националне мањине у Украјини суочавају се са ограничењима у језичким правима и образовању. Иако планирана додатна ограничења у образовању на крају нису уведена у Украјини, положај националних мањина и даље је изузетно нестабилан и далеко од оног што је било 2015. године. Украјина је Мађарској обећала да ће решити списак од једанаест проблема, али права мађарске мањине у Закарпатју и даље нису у потпуности враћена. На пример, највећа организација закарпатских Мађара (TUKZ) није члан Савета удружења националних мањина Украјине, тако да овај Савет не може у потпуности заступати мањине. Мађарска инсистира на враћању права мађарске мањине у Украјини на ниво из 2015. године, али украјинска страна не испуњава овај захтев. Идеално решење за Мађарску било би враћање закона на ниво из 2015. године, тако да га будућа украјинска влада не би могла укинути након уласка земље у ЕУ. Ако Украјина буде примљена у ЕУ убрзаном процедуром без решавања ових питања, то ће поткопати основне циљеве и вредности ЕУ, ослабити ауторитет и поверење у ЕУ изнутра и створити опасан преседан за будуће чланице, попут земаља Западног Балкана са сличним проблемима. 5. Безбедносни ризици: – Озбиљне безбедносне претње у Украјини након завршетка рата због нерешеног питања смештаја и рехабилитације демобилисаних војника, као и због велике количине оружја у земљи, уз изазивање огромног друштвеног незадовољства, унутрашње напетости и политичке нестабилности, неизбежно ће довести до дестабилизације и унутар ЕУ; – Улазак Украјине у ЕУ изузетно је ризичан за ЕУ са становишта војне безбедности због члана 42 (7) Уговора о Европској унији – одредбе о узајамној помоћи, сличне члану 5 Пакта НАТО, коју може активирати сама земља чланица. Са правне тачке гледишта, то би аутоматски учинило све државе чланице странама у рату. С руске стране, правне нијансе неће бити битне – Русија може сматрати да је читава ЕУ укључена у сукоб; – Ако рат заврши привременим примирјем, а не трајним мировним уговором (што је врло вероватно), улазак Украјине у ЕУ неизбежно ће преусмерити фокус ЕУ на заједничку одбрану. То ће појачати притисак да се доношење одлука не само у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике (ОВПБ), већ и у Заједничкој одбрамбеној политици (ЗОП), пренесе са тренутне међудржавне основе на наднационалну, доносећи их квалификованом већином уместо консензусом, што је у супротности са политиком суверенитета мађарске владе. ‐ Чланство Украјине у ЕУ такође ће јој омогућити да искористи све веће износе финансија за одбрамбену индустрију у оквиру Стратегије за одбрамбену индустрију ЕУ (EDIS) и Програме (EDIP). У периоду 2025–2027, ова средства ће износити 1,5 милијарде долара, али у наредном вишегодишњем финансијском периоду (MFF) износ би могао да порасте на 50–100 милијарди долара. Пошто Украјина има свежа искуства са ратом и развојем војне индустрије, биће у могућности да добије значајне количине финансија на рачун других земаља, као што је Мађарска. Стога, истраживање закључује да ће трошак украјинског чланства у ЕУ за Мађарску износити око 48,1 милијарди евра, што чини 68% мађарског буџета за 2023. годину. Цена приступања Украјине ЕУ износиће 3,96 милиона форинти (око 9.729 евра) по пореском обвезнику у Мађарској. Недавна јавна анкета у Мађарској показала је подељеност у јавности око питања украјинског чланства у ЕУ. Посебно, према истраживању јавног мњења које је спровео центар „Медиана“ у марту 2025, 56% испитаника се противи чланству Украјине у ЕУ (33% се „апсолутно противе“, 23% „прије против“), док 39% подржава њено приступање. Анкета Републиканске партије спроведена у априлу 2025. показала је да 46% не подржава приступање Украјине ЕУ, за разлику од 15% који подржавају убрзано приступање (у наредних 3–4 године) и 32% који подржавају придруживање по критеријумима и реду, односно за 7–10 година. Такође, вреди напоменути да је највећи отпор украјинском чланству у ЕУ међу бирачима владајућег блока Фидес–УДК–КДНП (82% „против“) и десничарске странке „Наша домовина“ (73%). Највише симпатизера придруживању Украјине имају бирачи странке „Тиса“ (52% гласало „за“) и других опозиционих партија (46%). Истовремено, с обзиром на масовну антиукрајинску кампању у мађарском медијском простору, треба очекивати да ће се број противника украјинског чланства у ЕУ у наредним недељама повећати. Оригинал документа на украјинском и енглеском језику налази се у прилогу!