Након петогодишњег, обимног и озбиљног, истраживачког рада и стварања, у Гајдобри је, 26. 11. промовисана, љубављу и стрпљењем писана, монографија Гајдобра – наслеђе и савременост, ауторке Анђе Г. Шушић. Скуп је благословио свештеник гајдобранске парохије отац Александар Брашанац, а у име домаћина, присутне је поздравио Ристо Дангубић, председник Савета МЗ Гајдобра. О књизи су говорили проф. др Јово Радош, емеритус проф. др Славко Гордић и др Милан Мицић.Да су гајдобрани верни чувари културне баштине, коју су њихови преци из камените Херцеговине донели у војвођанску равницу, у жељи да се ту, на новом тлу, не издели и не увене, показали су више пута до сада. Између осталог и те, 2015. када су подигли споменик вођи херцеговачког устанка против Турака 1852. године, војводи Луки Вукаловићу. У то време, у професорки историје, Анђи Шушић искристалисала се жеља да свом малом месту подари монографију у којој ће описати карактеролошку посебност, етнопсихолошку слику и историјску судбину њених становника. Зато су салу ресторана Липа 2019. године, на промоцији монографије испунили не само гајдобрани, него и они који су из Гајдобре отишли, али је носе у срцу, као и другим добронамерници који су дошли да чују реч о књизи и о ауторки.Проф. др Јово Радош је, говорећи о љубави према завичају, цитирао Иву Андрића, који је рекао да према завичају свако има неку неодређену, недефинисану обавезу и дуг и да је на свакоме да види како ће и на који начин тај дуг да врати, те да је Анђа Шушић овом историјском, антропогеографском и етнолошком студијом, на својеврстан начин одужила дуг Гајдобри. А Гајдобра и по привредним, просветним, културним, спортским и укупним друштвеним потенцијалима, заслужује да има овакву монографију. Радош је истакао специфичност гајдобранског менталитета, херцеговачких колониста насељених у Војводину, људи који се одликују многим, у ближој и даљој околини, примећеним особинама, великим бројем доктора наука, првацима у многим спортским дисциплинама и другим областима живота.Емеритус проф. др Славко Гордић, нагласио је да је монографија Анђе Шушић историјска читанка, од речи саздан спомен дом и етно музеј, етнографска енциклопедија живота и обичаја једног невеликог, али изразито виталног дела српског народа, испреплетана фактографским извештајима, ауторским коментарима, пословицама, анегдотама, пошалицама, …. а по љубави са којом је сачињена призива синтагму „дубоке оданости“ из познатог наслова Исидоре Секулић Његошу књига дубоке оданости. Др Милан Мицић је, говорећи о монографији Анђе Шушић истакао да ауторка пажљиво и са пуно осећаја и топлине тка слику Гајдобре, дајући истовремено и слику Херцеговине и слику Војводине. На ширем плану, књига даје широки план историје, а истовремено се спушта на микроплан, на обичног човека који на својим леђима носи бреме велике сеобе која се десила 1945 и трајно променила животе њихових породица.Ауторка Анђа Шушић, уз велику захвалност свима који су помогли у раду на монографији, истакла је да је књига сачињена од разговора са људима и да припада свим гајдобранима, а њих карактерише очување породице, поштовање традиције и вера. Гајдобрани су успешно пребродили искушања која су их задесила, а посебно оно деведесетих година двадесетог века када је обавезно било помоћи сродницима у Херцеговини, Босни, Лици, … када је у Гајдобри формиран штаб за помоћ ратним јединицама на фронту. Данас, са значајним индустријским компексом, импозантном спортском халом и храмом, Гајдобра је варош која има перспективу.Да су Шантић и Дучић највољенији херцеговачки песници, посведочио је познати глумац Алексанадар Ђурица говорећи њихове стихове, а раскошном песмом вече су зачинили „Звуци с камена“. Програм је водила Јелена Ковачевић.„Тачно је да је Херцеговина моје огњиште, и кад не бих знао, довољно је што тако осјећам!“ речи су Емира Кустурице за ову монографију. Иако није могао присуствовати промоцији Здравко Шотра је послао писани израз захвалности.Тако смо се још једном уверили да Херцеговина није географска одредница него стање духа и да се гајдобрани у доброј мери придржавају завета предака.За Војвођанске : Ј. Иванишевић
Да су гајдобрани верни чувари културне баштине, коју су њихови преци из камените Херцеговине донели у војвођанску равницу, у жељи да се ту, на новом тлу, не издели и не увене, показали су више пута до сада. Између осталог и те, 2015. када су подигли споменик вођи херцеговачког устанка против Турака 1852. године, војводи Луки Вукаловићу. У то време, у професорки историје, Анђи Шушић искристалисала се жеља да свом малом месту подари монографију у којој ће описати карактеролошку посебност, етнопсихолошку слику и историјску судбину њених становника. Зато су салу ресторана Липа 2019. године, на промоцији монографије испунили не само гајдобрани, него и они који су из Гајдобре отишли, али је носе у срцу, као и другим добронамерници који су дошли да чују реч о књизи и о ауторки.
Проф. др Јово Радош је, говорећи о љубави према завичају, цитирао Иву Андрића, који је рекао да према завичају свако има неку неодређену, недефинисану обавезу и дуг и да је на свакоме да види како ће и на који начин тај дуг да врати, те да је Анђа Шушић овом историјском, антропогеографском и етнолошком студијом, на својеврстан начин одужила дуг Гајдобри. А Гајдобра и по привредним, просветним, културним, спортским и укупним друштвеним потенцијалима, заслужује да има овакву монографију. Радош је истакао специфичност гајдобранског менталитета, херцеговачких колониста насељених у Војводину, људи који се одликују многим, у ближој и даљој околини, примећеним особинама, великим бројем доктора наука, првацима у многим спортским дисциплинама и другим областима живота.
Емеритус проф. др Славко Гордић, нагласио је да је монографија Анђе Шушић историјска читанка, од речи саздан спомен дом и етно музеј, етнографска енциклопедија живота и обичаја једног невеликог, али изразито виталног дела српског народа, испреплетана фактографским извештајима, ауторским коментарима, пословицама, анегдотама, пошалицама, …. а по љубави са којом је сачињена призива синтагму „дубоке оданости“ из познатог наслова Исидоре Секулић Његошу књига дубоке оданости.
Др Милан Мицић је, говорећи о монографији Анђе Шушић истакао да ауторка пажљиво и са пуно осећаја и топлине тка слику Гајдобре, дајући истовремено и слику Херцеговине и слику Војводине. На ширем плану, књига даје широки план историје, а истовремено се спушта на микроплан, на обичног човека који на својим леђима носи бреме велике сеобе која се десила 1945 и трајно променила животе њихових породица.
Ауторка Анђа Шушић, уз велику захвалност свима који су помогли у раду на монографији, истакла је да је књига сачињена од разговора са људима и да припада свим гајдобранима, а њих карактерише очување породице, поштовање традиције и вера. Гајдобрани су успешно пребродили искушања која су их задесила, а посебно оно деведесетих година двадесетог века када је обавезно било помоћи сродницима у Херцеговини, Босни, Лици, … када је у Гајдобри формиран штаб за помоћ ратним јединицама на фронту. Данас, са значајним индустријским компексом, импозантном спортском халом и храмом, Гајдобра је варош која има перспективу.
Да су Шантић и Дучић највољенији херцеговачки песници, посведочио је познати глумац Алексанадар Ђурица говорећи њихове стихове, а раскошном песмом вече су зачинили „Звуци с камена“. Програм је водила Јелена Ковачевић.
„Тачно је да је Херцеговина моје огњиште, и кад не бих знао, довољно је што тако осјећам!“ речи су Емира Кустурице за ову монографију. Иако није могао присуствовати промоцији Здравко Шотра је послао писани израз захвалности.
Тако смо се још једном уверили да Херцеговина није географска одредница него стање духа и да се гајдобрани у доброј мери придржавају завета предака.
За Војвођанске : Ј. Иванишевић
You must be logged in to post a comment.