U susret drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori, izbor je lakši nego ranije. Građani kojima je blizak koncept kontinuiranog sejanja podela, širenja nacionalne netrpeljivosti (na prvom mestu srbofobije), konfiskacije crkvene imovine, obračuna sa SPC i MCP, zatezanja odnosa sa Beogradom, stvaranja klime koja će turiste gurati ka Grčkoj, Albaniji, Turskoj i drugim destinacijama umesto ka Crnoj Gori, glasaće za kandidata DPS-a Mila Đukanovića. Oni kojima je bliska autokratija i samodržavlje, moderna verzija despotije u kojoj je jedan čovek alfa i omega više od trećine stoleća, glasaće za Đukanovića. Oni koji misle da je prirodno da cvetaju klanovi i da su korupcija i organizovani kriminal u Crnoj Gori u normalnim i prihvatljivim okvirima, glasaće za kandidata DPS-a. Oni koji smatraju da je „crkva Srbije” najveće zlo koje preti Crnoj Gori i koji su radi da se obnovi proces otimanja imovine SPC i MCP, glasaće za Đukanovića. Oni koji misle da je prirodno u ovoj ili onoj formi pretiti traktorijadama, popovima i nepoćudnim građanima, glasaće za kandidata DPS-a.
S druge strane imamo kandidata čija pobeda donosi smenjivost kao jednu od osnovnih pretpostavki demokratije. Na osnovu dosadašnjeg političkog delovanja Milatovića, nije realno očekivati da će on diskriminisati građane i favorizovati ih ili deprivilegovati po nacionalnom ključu. Zalaganje za dobrosusedske odnose sa svim zemljama u okruženju uključiv i Srbiju, osnovna je pretpostavka stabilnosti i prosperiteta Crne Gore. Iako vernik SPC, Milatović je u dosadašnjem delovanju pokazao poštovanje prema svim verskim zajednicama. U minulih nekoliko dana, nakon odličnog rezultata i plasmana u drugi krug, prošao je ključni test političke kulture s jedne i pragmatičnosti s druge strane – nije naime pokazao osionost i samoljublje već je naglasio da je to zajednički rezultat svih onih koji su nosili baklju slobode godinama. Kontinuirano okupljanje snaga tridesetog avgusta takođe je racionalno i politički mudro jer samo udruženim snagama tridesetoavgustovci mogu da menjaju Crnu Goru nabolje.
Dakle, nije svejedno 2. aprila. Ostanak kod kuće, apatija, razočaranje i traženje mana Milatoviću može da bude kobno i da grogiranog protivnika vrati u život. A onda bi DPS punim jedrima i sa visokim moralom nastupio na parlamentarnim izborima i vrlo moguće došao u poziciju da točak istorije vrati unazad što donosi neslobodu, atake na ljudska prava i neku vrstu aparthejda za Srbe i ostale neposlušne građane Crne Gore. Otuda, 2. aprila, ostanak kod kuće može biti oblik saučestvovanja u povratku na staro, prevaziđeno i neslobodno. Poznajući slobodarski duh građana Crne Gore i volju da se u velikom broju odazovu izborima, a imajući u vidu odnos snaga u biračkom telu, očekivani ishod drugog kruga izbora bio bi oko 60:40 glasova u korist Jakova Milatovića.
Related
