На 49. Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра (ИНФАНТ) жири, који су чинили драматуршкиња Николина Ђукановић, глумац Озрен Грабарић и редитељка Соња Петровић, имао је прилику да од 10. до 13. септембра у Новом Саду погледа четири представе (Аустрија, Мађарска, Словенија и Србија), према избору селектора Фестивала, редитеља Александра Поповског.
Жири је једногласно одлучио да додели следеће награде:
1. Награда за најуспешнији експеримент, односно представу у целини представи Госпођица Јулија, у режији Матеје Колежник, Бургтеатар, Беч
Матеја Колежник и ансамбл Бургтеатра су овом представом још једном потврдили статус који уважавају у Европи и свету. Изванредна је редитељкина посвећеност детаљима, њена прецизност и суптилност које ову представу чине комплетним уметничким делом, у коме су до савршенства усаглашени сви позоришни елементи, од естетике, симболике, па до дизајна, звука, костима и реквизита. Посебно је интересантан избор просторије у којој се одиграва радња, чиме се наглашава перспектива причања приче и појачава осећај закулисних радњи, те публика смешта у положај прикривеног посматрача/воајера. Купатило означава и простор у коме су сви једнаки, интимни и огољени. Избор простора у овом контексту брише сталеж, што додатно тематизује већ истакнути проблем који је писац наметнуо у драми. Редитељка овом представом показује како и помно пратећи писца може да се понуди ново, аутентично и експериментално читање Аугуста Стриндберга кроз јасан и наизглед једноставан избор угла посматрања. Прецизност игре и режије одражава се у детаљима и вештини ансамбла и ауторског тима да фокус пажње пребацују суптилно, а значењски и емотивно испуњено. Храброст и промишљеност у избору редитељских решења и домет квалитета изведбе представе, позоришној публици ову познату драму презентују кроз нову призму уметности – уметности која се у моментима чинила толико живом да смо се питали да ли смо у филму, слици или фрагментима нечијег живота.
2. Награда за изузетну експресивност ауторског тима и глумачког ансамбла представи Војцек, у режији Атиле Видњанског, Мађарско национално позориште, Будимпешта
Бескрајно духовита представа у режији младог мађарског редитеља Атиле Видњанског, који се храбро одлучио да кокетира са естетиком кича и шунда, указала нам је на баналности којима смо свакодневно окружени. Баналност притиска Војцека, а вештим поступком не само да видимо тај спољашњи свет у представи, већ и његов унутрашњи свет, као да је редитељ успео Војцеку да скине кожу и пред нас истресе његову утробу. Коментар света и друштва кроз доба конзумеризма на врло театарски начин и ненаметљиво наметљиво говори о великим темама са којима се суочава сурова драма Георга Бихнера, о животу декадентних слојева на маргини друштва. Представа
Војцек би се могла дефинисати и као укроћени хаос, који нас својом енергијом држи у стању театарског узбуђења. Задивљујућ сценски покрет и глумци који функционишу као једно, а опет свако од њих успева да се издвоји својом јединственошћу. Ова представа подсећа нас да позориште не разбуђује само интелект, него и страст и нагоне на које нико не може да остане равнодушан. Ризик који је ауторски тим преузео на себе приликом овакве поставке дела показује да се храброст у раду награђује фантастичним исходом. Иако представа „хода по ивици ножаˮ, она је комплетан и узбудљив театарски чин какав публика ретко има прилику да доживи. Генерацијска представа
Војцек буди наду да ћемо у будућности у позоришту више осећати, играти се и веселити се радости глумачке игре.
Related
