Лето је скоро стигло. Ту је! Практично иза ћошка. А са њим, како обичај то налаже, стиже и сезона годишњих одмора. Ако још увек нисте одлучили ди ћете, ево одличне препоруке. Представљамо вам идеално место за годишњи одмор – недођија.Добро, не баш права недођија, али свакако место на којем ћете стварно моћи да се искључите од свих обавеза и уживате за све новце. О којем је то месташцу реч?Оно што је не тако давно представљало недостатак, сада се посматра као велика предност, те годинама у назад све популарнија места за одмор постају дестинације које карактерише ограничен приступ интернету.Људима је преко главе е-поште, најновијих вести и обавештења са друштевних мрежа. Желе да, бар на годишњем одмору, побегну од гомиле непотребних информација, искључе се са посла и усредсреде на себе, своје потребе и своју породицу. Другим речима, хоће да се ослободе букагија „Always-on“ културе. Илити по нашки – културе сталне повезаности и доступности.Каква је то култура и како смо уопште постали њени заробљеници?Култура сталног рада предстаља тренд у којем се од појединаца одокола очекује, али неретко и неувијено захтева да стално буду повезани, доступни и да брзо реагују на питања у вези са послом – е-пошту, поруке, позиве, обавештења – у сваком тренутку, у оквиру, али и ван радног времена.Њеној распрострањености допринело је више фактора. Први у реду осумњичених и свакако највидљивији је технологија. Развој дигиталне технологије и појава интернет учинили су сталну повезаност лакшом него икада раније. А широка примена паметних телефона је довела до тога да се просторна и временска граница преместе у домен теорије.Следећи фактор је глобализација и рад на даљину, за које је, такође, већим делом одговоран технолошки напредак. Процес глобализације и пораст рада на даљину проширили су рад изван традиционалних канцеларијских поставки и радног времена.Успостављању културе сталне укључености допринела је и сама радна снага. На изузетно конкурентном тржишту рада, запослени по правилу осећају притисак да покажу своју посвећеност послу и приврженост предузећу у којем раде, што их мотивише да стално буду доступни и орни да раде.Култури сталне повезаности и доступности кумовале су и културне промене. Ефикасност, продуктивност и стални напредак су данас посебно на цени, док медији величају појединце који су стално заузети, стално обављају више послова, али су истовремено и увек доступни.Зашто не ваља бити стално повезан и увек доступан?Култура сталног рада нарушава равнотежу и замагљује границе између пословних обавеза и приватног живота. Иако су се људи у почетку радовали могућности рада од куће, тај ентузијазам је брзо спласнуо. Он је веома брзо довео до повећања радног времена и то директно на уштрб слободног времена.Такође, стална повезаност може резултовати повећаном нивоу стреса, док притисак да се увек буде на располагању може довести до сагоревања на послу, али и других здравствених проблема.Негативни ефекти културе сталног рада су добро познати, истражени и документовани у бројним студијама. Међутим, њена популарност не јењава. Зашто је то тако?Ономад, успех на послу се често повезивао са тим колико запослени напорно ради, или пак колико изгледа да је заузет. Очекивало се да ће то правило важити и у модерно доба. Али авај…Иако култура сталног рада успешно ствара илузију повећане продуктивности и ефикасности, она заправо може имати негативне ефекте на оба ова аспекта. Студија Универзитета Станфорд је то показала. Према њој, након 50 сати рада у седмици продуктивност нагло опада.Презапослени радници неће бити продуктивнији. Емоционалана и физичка исцрпљеност коју узрокује култура сталног рада негативно ће утицати и на ефикасност, задовољство послом, укупну мотивацију, али и на ментално здравље запослених.Неравнотежа између посла и личног живота може довести до смањења општег благостања и задовољства људи. Зато је веома важно наћи начин како се искључити са посла. Људима се мора дати „Право на прекид везе“.„Право на прекид везе“ би, према становишту европских парламентараца, био тај механизам који би омогућавао радницима да се одвоје од посла и да се уздрже од укључивања у ел.комуникацију у вези са послом, као што су позиви, е-пошта, поруке и сл, током нерадног времена без бојазни да ће због тога бити изложени дискриминацији, критици, отпуштању или другим штетним радњама од стране послодавца.Европски парламент је 21.01.2021. године усвојио резолуцију у корист права на искључење, а поједине државе су и пре њеног усвајања законски признавале ово право, нпр. Француска. Међутим, да ли је то прави пут?Свакако, право решење није ни бежање у недођију како би се искључили са посла, мало одморили и посветили себи и својој породици. Али није ни закон. Уствари, у идеалним условима – његове дословне примене и то према свима једнако – он би то био.Будући да тога нема нигде у свету, одговорност лежи на руководћем кадру, тј. менаџерима, како се то сада модерно каже. Они својим примером треба да покажу да запослени, било да раде у канцеларији или од куће, не смеју да се осећају као заробљеници.Извор: „Always-on“ културa: Како смо постали дигитални затвореници, KCNS
