На том месту, где је одржан и парастос жртвама, непосредно по ослобођењу Београда, припадници Озне су, без суђења, ликвидирали неколико хиљада грађана.
– Управо на овом месту, 1936. године, подигнута је спомен-чесма краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније од стране истих налогодаваца, без суђења и права на одбрану. Једини „грех“ већине погубљених на овом највећем стратишту у Београду, због кога су и стрељани, био је то што су заступали идеје Краљевине Србије, демократије и вишепартијског система, а нису подржавали власт која је освојена пушком, а не демократским изборима и која је предстаљала једнопартијску комунистичку диктатуру. Злочин се мора осудити да се не би никада више поновио – истакао је Жика Гојковић председник ПОКС.
Нажалост, ово није усамљен пример, масовна убиства, пре свега политичких неистомишљеника, која су се по Србији дешавала по завршетку Другог светског рата, деценијама су била табу-тема, али са ове временске дистанце – после више од 70 година, дошло је време да се о томе разговара отворено. Према проценама историчара, послератне власти стрељале су између 60.000 и 70.000 цивила, углавном без права на суђење. Време да се суочимо са истином, да се тај мрачни део историје не би поновио.
Скупу је присуствовало више угледних јавних личности, међу којима Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић, академик Матија Бећковић, арх. Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета, др Леон Коен, универзитетски професор и многи други.
Related
