У протеклих годину и по дана пољопривредни инспектори су одузели и уништили више од 560 литара ракије у ринфузу. Међутим, у Србији скоро да не постоји туристичка манифестација на којој не може да се пронађе домаћа ракија без акцизних маркца.У протеклих годину и по дана пољопривредни инспектори су у Србији одузели и уништили више од 560 литара ракије у ринфузу вредне око 1,1 милион динара, а која није имала декларацију и није прошла проверу безбедности по здравље људи.– У циљу праћења безбедности и квалитета производа на тржишту, током 2018. године и првом полугодишту ове године, пољопривредни инспектори су спровели укупно 2.266 контрола на пијацама и у угоститељским објектима – речено је Тањугу у Министарству пољопривреде.Међутим, у Србији скоро да не постоји туристичка манифестација на којој не може да се пронађе домаћа ракија без акцизних маркца. Надлежне институције очигледно не маре много за то, јер осим што држава губи новац од акцизе, грађани не могу да буду сигурни ни у здравствену исправност тог производа.Такав алкохол није пореклом из регистрованих радњи за ту делатност, па самим тим не поседује ни потребне папире.– Суштински проблем је тај што је то производ на који није плаћена акциза и порез, а уз то, она није прошла никакву здравствену проверу – упозорава Иван Урошевић, председник Групације произвођача јаких алкохолних пића Привредне коморе Србије. – Са становишта безбедности то је ризичан производ. Таква продаја ремети тржишне услове. И на крају, то је нелегалан производ. Таква ракија често се провлачи уз продају домаћих производа, џемова, сувенира – додаје он.Занимљиво је и то што нико од надлежних инспекција не контролише много монтажне кућице, тезге, па чак ни локале који се закупљују за продају домаћих производа. Тако, често уз “домаћу љуту” могу да се провуку и месне прерађевине, без икаквих пратећих папира. – Закон је забранио продају алкохолних пића на пијацама и просторима који нису предвиђени за то – истиче Урошевић и додаје да је то питање за пореску и пољопривредну инпспекцију.– Не сме да се стави у промет нешто што не долази од регистрованог произвођача. А да би неко био у регистру произвођача јаких алкохолних пића, мора да има регистровану фирму или предузетничку радњу. Тачније, мора да има акцизну маркицу. Такви производи често нису правилно ни декларисани, па се ту даје лажна информација потрошачу о роби – наводи он.Према неким проценама, буџет Србије на црном тржишту јаких алкохолних пића губи годишње више од 150 милиона евра. Подаци показују и да нерегистровани произвођачи на тржиште пласирају око 50 милиона литара жестине.Извор:Taнјуг/ Новости
