Trener Ženskog fudbalskog kluba „Vojvodina“
Nemanja Savić, nedavno je proglašen za najboljeg trenera u ženskom fudbalu. Pred nastavak drugog dela prvenstva, Novosađanke zauzimaju treće mesto na tabeli. Za
„Vojvođanske vesti”, Nemanja Savić govori o egzistenciji ženskog fudbala, kao i o planovima ovog kluba za budućnost.
Proglašeni ste za najboljeg trenera u ženskom fudbalu u prethodnoj godini. Koliko vam ta nagrada znači?
Nagrada mi mnogo znači na individualnom planu i daje mnogo motivacije za dalji rad sa tom decom. Ništa od toga ne bi bilo izvodljivo da devojčice nisu pružale dobre partije, a tu sezonu smo završili treći. Naravno, verujte mi da bih je, koliko već danas, zamenio za neku ekipnu nagradu sa devojkama. Ipak je to ono čemu težimo i na čemu radimo.
Nedavno je završena poslednja utakmica prvog dela prvenstva, a ekipa Spartaka je osvojila titulu jesenjeg prvaka. Kako biste iskomentarisali prvi deo sezone?
Imali smo totalno podmlađivanje ekipe u toku prelaznog roka, a sezona je krenula krajem avgusta. Šansu je dobilo sedam devojaka iz našeg kadetskog pogona, devojčice rođene 2002. godine. Ja sam zadovoljan postignutim u prethodnih šest meseci, kako zbog afirmacije mlađih devojaka, tako i zbog rezultata i postignutog plasmana na tabeli.
Krajem 2015. godine ste postali trener novosadskog superligaša. Koliko se ženski fudbal promenio u tom periodu?
U odnosu na period kada sam postao trener ŽFK „Vojvodina“, mnoge stvari su se promenile na bolje. Sve radimo da se ženski fudbal u Novom Sadu podigne na viši nivo i nadamo se da ćemo u skorijem periodu dobijati malo veću pomoć od grada, ali i da će se u samom gradu prepoznati kvalitet ženskog fudbala i našeg kluba.
Kakvi su uslovi za egzistenciju ženskog fudbala u Srbiji?
Da budem iskren, mislim da smo mi zemlja koja u regionu najmanje ulaže u ženski fudbal. Sve zavisi od ljudi koji žele da rade i koji troše svoje vreme i očekuju neki boljitak u narednom periodu. Što se same „Vojvodine“ tiče, ja mogu da kažem da imamo seniorsku, kadetsku i pionirsku ekipu, ali i najmlađe devojčice. Mi maksimalno ulažemo u razvoj tih devojaka i nadamo se nekim boljim vremenima.
Kakva je zainteresovanost za ovaj sport na našim prostorima?
Što se samog Novog Sada tiče, mi imamo sreće da postoji mnogo škola fudbala za dečake, a u svakoj generaciji ima sigurno po jedna ili dve devojčice. Što se naše škole fudbala tiče, mi imamo pedesetak registrovanih devojčica u svim uzrasnim kategorijama. Mi maksimalnu pažnju posvećujemo tom radu i Novi Sad ima lepu budućnost što se ovog sporta tiče.
Šta bi trebalo uraditi kako bi se ženski fudbal popularizovao?
Problem je što se ženski fudbal ne prepoznaje od strane gradova u kojima se klubovi nalaze. Ne dobija se adekvatna pomoć od grada što se tiče finansija. Čim bi se malo više uložilo u ženski fudbal, naravno da bi i rezultati bili bolji. Ne mogu da kažem da se ne dobija ništa, ali to je sve malo u odnosu na zemlje u okruženju, ali i inostranstvu. Kod nas se još razbijaju predrasude kod samih roditelja, jer je ovo sa jedne strane muški sport, ali nema razlike u igranju devojaka i dečaka.
Šta je to što Vojvodini nedostaje kako bi se borila za eventualni trofej ili evropsko takmičenje?
Mi imamo plan da u naredne četiri godine, zadržimo trenutnu ekipu koja je najmlađa u Srbiji. Ako uspemo u tome, mislimo da bi to bio jedini pravi način kojim bismo mogli da ugrozimo ekipu iz Subotice. Jedini pravi put je ulaganje u našu decu, koja su izuzetno kvalitetna.
Koji su planovi kluba za budućnost?
Ekipa će biti dodatno podmlađena u ovom zimskom prelaznom roku. Tri devojčice iz našeg kadetskog pogona su stekle pravo nastupa za prvi tim, a u ženskom fudbalu pravo nastupa ima devojčica koja napuni 15 godina. Plan je da do leta obezbedimo plasman u plej-of. Deli nas još tri boda do tog plasmana, a imamo tri utakmice na proleće. Čekaju nas i kup utakmice, gde smo u četvrtfinalu. Takođe, devojčice će biti odsutne zbog reprezentativnih obaveza. Međutim, to je cena koju plaćamo kao klub koji ima najviše reprezentativki.
Za Vojvođanske vesti Aleksandra Mišković
Related
