U okviru ciklusa Zelena debata, tribina „Muške priče: Da li uniforma čini muškarca?” održana je u petak, 14. septembra, u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Gosti tribine bili su: Vladimir Srdić – bivši oficir Vojske Jugoslavije i inženjer telekomunikacija, i Zoran Todorovski – specijalista medicinske psihologije.
Autor i moderator 26. po redu Zelene debate Danilo Koprivica evocirao je svoja sećanja na služenje vojnog roka na Visu, za njega duboka i lepa, koja danas rado prepričava sinovima i unucima. Podsetio je da je obaveza služenja vojnog roka naročit značaj imala tokom dva svetska rata, a da je danas sve manji broj zemalja u kojima ta obaveza postoji.
Vladimir Srdić rekao je da je i u njegovo vreme bilo mladih ljudi koji su voleli vojsku. Na jedno mesto u vojnoj akademiji, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, konkurisalo je i po 70 kandidata. Ali bilo je i onih koji su služenje vojnog roka doživljavali kao tešku obavezu.
– Moja, dosta liberalna, teza je da kako odelo ne čini čoveka tako ni uniforma ne čini muškarca ili ženu, i individualna je stvar kako se ko snalazi u ovom sistemu. U vojsci postoje jasna pravila i čovek može da se nauči disciplini, jer se tačno zna kada se ustaje, šta se radi i kada se leže u krevet. To su modeli i tehnike koje su meni kasnije puno pomogle u radu sa ljudima – rekao je Srdić.
On je dodao da vojska u svakoj državi u kojoj postoji nastoji da na strateškom, taktičkom i operativnom nivou ima što kvalitetniji kadar.
Zoran Todorovski, stalno zaposlen na Odseku za psihologiju i neuropsihologiju u okviru Instituta za neurologiju Kliničkog centra u Novom Sadu, kako je sam rekao – bio je i ostao dobar vojnik.
– Vojska, kao i sve na ovom svetu, ima svoje „za i protiv”. Ona treba da nauči ljude da žive kao kolektivna bića, da ih nauči redu i poretku i svemu što zajednicu čini uređenom. Zato je vojska dosta dobro sredstvo da se ljudi tome nauče – kazao je Todorovski.
Ali u svemu tome, dodao je, postojao je određeni element prinude da se na neko vreme ostavi čitav pređašnji način života i da se okrene novi krug u sasvim novom okruženju. Za neke ljude to je bilo prevelik izazov koji nisu lako podnosili.
Učesnici debate na kraju su se saglasili da ne postoji isključiv odgovor na „za ili protiv” ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka, jer „teško da će neko ko određenim vrednostima nije učen ranije, ko nije poštovao svog učitelja, u 18. godini početi da sluša i poštuje svog vojnog starešinu”.
Stoga je u ovom novom vremenu, smatraju učesnici debate, današnjim generacijama potrebno ostaviti mogućnost izbora.
