Istoričar Srđan Graovac izazvao pažnju Novosađana tribinom o knezu Mihailu Obrenović Tribina „Knez Mihailo Obrenović – tragični zatočenik srpske državotvorne misli“ održana je u utorak 21. novembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar. Mihailo Obrenović (1823 – 1868) bio je knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Njegova prva vladavina se završila zbacivanjem s vlasti 1842. godine, a druga atentatom u kojem je usmrćen. Bio je drugi sin kneza Miloša i Ljubice Obrenović. Majka ga je kao i ostalu decu školovala, svesna vremena u kojem živi. Stečeno znanje nije bilo sistematično, ali je bilo dovoljan osnov da ga, docnije, na svojim putovanjima nadogradi i postane izrazito obrazovan među srpskim vladarima. – Od majke je nasledio osnovne karakteristike svoje ličnosti: skromnost, ozbiljnost, strpljivost i postojanost. Bio je duboko vezan za majku koju je sahranio u manastiru Krušedol 1843. godine, za vreme svog prvog izgnanstva sa vlasti. Umrla mu je na rukama, uz zaveštanje da časno služi svom narodu. Tada je imao 20 godina – objasnio je Graovac. Po očevoj abdikaciji, pošao je sa njim u izgnanstvo u Beč gde je imao priliku da se sretne sa Vukom Karadžićem i Brankom Radičevićem. Sa ocem se složio u jednom: borba za povratak na vlast Obrenovića. Ubrzo, po smrti svog starijeg brata Milana, stupio je na presto Srbije kada je imao svega 17 godina. Bio je maloletan, pa je neko vreme umesto njega vladalo namesništvo koje su činili Jevrem Obrenović, Toma Vučić Perišić i Avram Petronijević. Zbačen je u buni koju je vodio Toma Vučić Perišić. Posle zbacivanja, putovao je Evropom i oženio se groficom Julijom Hunjadi. – NJegova prva vladavina (1839-1942) odisala je nesigurnošću, ali tada je bio suviše mlad. Ispoljio je neke humane osobine, ali nije dovoljno stasao da se bori sa političkim protivnicima – rekao je autor tribine. Pošto je na Svetoandrejskoj skupštini zbačen knez Aleksandar Karađorđević, Mihailo se vratio u Srbiju. Po očevoj smrti 1860. Godine, po drugi put je postao knez Srbije. Ovoga puta je imao više iskustva u diplomatiji i upravljanju državom. Knez Mihailo je prvi imao ideju za stvaranje Balkanskog saveza, ali zbog nepoverenja prema Crnoj Gori i Bugarskoj, do tog saveza nije još došlo. Za vreme svoje druge vladavine (1860-1868), knez Mihailo postigao je značajne političke uspehe i nadgradio kulturološki život Srbije. Sam je došao do zaključka da je Srbiji potrebna čvrsta vladarska ruka. Slično ocu, vladao je autokratski, mada su postojale zvanične institucije koje su samo naizgled ublažavale vladavinu pojedinca. Njegovim diplomatskim delovanjem u srpske ruke predati su ključevi Beograda. Srbija je oslobođena, a Turci iseljeni. Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera: u nedelju, 29. maja 1868. godine, u popodnevnim časovima, knez Mihailo je krenuo kočijama do Košutnjaka. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka kojom je knez želeo da se oženi. – U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočiju izleteo Kosta. NJega je knez prepoznao zbog spora o njegovom bratu Ljubomiru. Poslednje reči kneza koje je Kosta prepričao na suđenju su bile: „Dakle, istina je.“ Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski – kazao je Graovac. Knez Mihailo nije imao zakonitih potomaka. Na prestolu ga je nasledio Milan Obrenović, unuk Miloševog brata Jevrema. Pošto je Milan imao samo 14 godina, imenovano je namesništvo u sastavu: Milivoje Petrović Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović. Knez Mihailo je imao vanbračnog sina Velimira Teodorovića (1848—1898) koji nije imao pravo nasleđa prestola. – Danas se za kneza Mihaila vezuju brojne kontroverze. Smatra se da je bio demokratičan i liberalan, što u to doba nije bilo moguće, jer je čak 95 procenata stanovništva bilo nepismeno. U suštini je bio konzervativac, vladao je apsolutistički – zaključio je Graovac.
Related
