Трибина „Краљ Александар Први Карађорђевић Ујединитељ” одржана је у уторак, 22. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
На почетку трибине, Карановић је казао да није само име Јосипа Броза Тита обележило постојање Југославије. Неколико деценија пре доласка комуниста на власт у Југославији, оснивач и први владар југословенске државе, витешки краљ Александар Први Карађорђевић (1888-1934), прaунук вожда Карађорђа, такође је уживао велико поверење, славу и симпатије елита, али и најширих слојева популације у многим земљама ондашњег света, посебно у Европи.
– Однос југословенских народа према личности и делатностима овог знаменитог изданка династије Карађорђевић био је комплексан из различитих разлога. Неспорно, његово најчувеније и најконтроверзније дело јесте „стварање Југославије”, у чијем процесу је, према мишљењима појединих историчара, имао пресудну улогу – објаснио је Карановић.
За деценију и по, колико је владао јужнословенским народима у новоствореној држави, личним залагањем и утицајем, успео је да изгради потпуно нову организацију државне власти, а у статусу регента постао је суверен државе у којој је живело око четири милиона грађана.
По завршетку Великог рата и слому Хабзбуршке монархије, постигнутог заслугама победничког оружја српске војске, постао је владар нове државе, у којој је 1921. године живело близу 12 милиона грађана.
– Често заборављамо да је Александар Први Карађорђевић заслужан за стварање првог великог, јединственог, сувереног и независног „државног организма” Јужних Словена. С друге стране, био је личност од великог међународног угледа и значаја, творац „версајског система колективне безбедности” у Средњој Европи, као и на југоистоку Европе – нагласио је Карановић.
Приликом посете Француској, где је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, убили су га у Марсеjу, 9. октобра 1934. године хрватске усташе и македонска организација ВМРО.