Завршена је трећа кампања систематских археолошких истраживања последње престонице средњовековне Србије – тврђаве Купиник, која су спроведена током септембра и прве половине октобра. Археолошким радовима је руководио стручни тим Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица у сарадњи са Музејском јединицом „Музеј Купиник“, Музејом Срема у Сремској Митровици и Војним музејом у Београду, а истраживања су финансијски подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општина Пећинци.
Овогодишњим истраживањима обухваћен је и истражен цео приступни простор од доњег града до улаза у горњи град и улазна кула-капија, а Перица Одобашић, археолог Музејске јединице „Музеј Купиник“, истиче да је тиме отворена значајна површина која је, са сондама из претходне две кампање, сасвим обухватила габарите улазне куле-капије.
„Такође су откривене све изворне фасадне површине зидова, сви углови и темељна зона, што је било неопходно за предстојеће конзерваторско-рестаураторске радове. И овогодишњим ископавањима потврђен је начин градње утврђења, али и остаци дрвене конструкције моста преко којег се улазило у горњи град. Обиље покретног археолошког материјала, потврђује изузетно интезиван живот на Купинику током друге половине 14, 15. и 16. века, али и неких каснијих фаза, што значајно расветљава и допуњује историјске чињенице везане за овај простор“ – рекао нам је Одобашић, и додао да количина и квалитет покретних налаза, нарочито након конзервације, обећава изузетан фундус збирке музеја Купиника.
По речима Биљане Лучић, руководиоца истраживања и археолога Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, истраживања су се спроводила око улазне куле ради дефинисања габарита зидова и нивелета терена за потребу израде конзерваторско-рестаураторског пројекта.
„Паралелно са истраживачким радовима, који ће нам дати смернице за што квалитетнију заштиту и обнову зидова тврђаве, изводе се радови на доношењу петогодишњег плана управљања ради дефинисања динамике и обима, археолошких, конзерваторско-рестаураторских, управљачких и промотивних послова који су тичу овог културног добра. Такође, у плану је и додатна валоризација подручја Купинова ради интеграције свих елемената културног и природног наслеђа и креирања основних елемената дугорочне стратегије Културног предела Купиново“ – казала је Лучић.
Археолог Одобашић додаје да се велико интересовање стручне и шире јавности за систематска археолошка истраживања Купиника огледа и кроз укључивање све већег броја стручњака и институција, како регионалног, тако и покрајинског и републичког нивоа.
„И ове године током систематских археолошких истраживања, организована су и два међународна волонтерска археолошка кампа, као и пета манифестација „Купиник – дани змајева“. Овакве промотивне активности имају за циљ да домаћој, али и светској јавности приближе Купиник, средњовековну традицију и витешку културу паралелно са научним сазнањима“ – рекао је Одобашић.
Он подсећа да су прва озбиљна истраживања последње престонице средњовековне Србије – тврђаве Купиник извршена 2020. године када је урађено ласерско снимање локалитета из ваздуха (ЛИДАР), док су 2021. године почела систематска археолошка истраживања на терену, као и да је Купиник уврштен у Акциони план развоја Војводине као пројекат од приоритета, а у Национални регистар је уписан као споменик културе од великог значаја.
Извор: Општина Пећинци