Аутор: проф. др Борис Стојковски, историчар
Синтагма
светски мир или
мир у свету на први поглед може да има изразито утопијски карактер, посебно када је у питању нешто што је одрживи и трајни мир на целој планети. Историја нас свакако демантује јер су ратови и сваки други вид конфликтног стања унутар друштва или између њих готово редовно стање у међуљудским односима кроз целу прошлост људске цивилизације. Чак је и велики антички философ Хераклит изговорио чувену максиму
рат је отац свега – Πόλεμος πατὴρ πάντων.
Са друге стране, свакако да ова синтагма о светском миру буди и не малу иронију и озбиљан цинизам код многих људи јер се везује за изборе за Мис света где, по правилу, скоро без изузетка, то је једна од жеља које би евентуална победница овог такмичења лепоте, имала и требала да промовише. Коначно, али не и најмање важно када сагледавамо свеукупне светске односе, јесте да је
мир, како онај у људима, тако и међу њима, темељ сваке веће религије или философског учења. Чак и поздрави у арапском језику (
селам алејкум) или хебрејском језику (
шалом) значе управо то – мир.
Стварност је, пак препуна озбиљних конфликата. Они односе како оно највредније и ненадокнадиво – људске животе, али доводе и до великих друштвених, економских, геополитичких и сваких других гибања и сукоба. Последице оружаних и других сукоба умеју бити несагледиве. Свакако најеклатантнији пример данашњице јесте сукоб у Украјини, између ове земље и суседне Руске Федерације који траје као директан оружани конфликт већ три године. Но, један други, тињајући вид рата двају земаља траје и више од деценију, а води се различитим другим методама и притисцима. Поред овог рата, Блиски Исток наставља да буде регион у коме постоји небројено много супротстављених верских, идеолошких и геополитичких интереса, као и великог преплитања заинтересованих страна за овај изузетно значајан геополитички регион Плодног Полумесеца и Леванта.
Управо смо у претходним данима били сведоци нове ескалације једног сукоба, који слично оном у блискоисточним крајевима, можемо пратити вековима уназад. У питању је сукоб хиндуиста и муслимана, данас рат Индије и Пакистана око Кашмира. Прве варнице настале су још у средњем веку када је ово подручје постало зона спора између Индије и муслиманског калифата, а ево, више од миленијума доцније, ти интереси су и даље супротстављени. Две најмоћније силе данашњег света, Сједињене Америчке Државе и Народна Република Кина воде првенствено економски и трговински сукоб. Но, и проблем Тајвана такође раздире њихове односе, а сама Кина има компликоване односе и са Русијом и Индијом око превласти у Азији. На крају, ратом су захваћене и неке афричке земље, са низом друштава у стању латентног конфликта, а рат у Јемену нажалост је све мање вест која икога изненађује.
У једном овако глобално врло комплексном галиматијасу светских односа, свака мировна иницијатива представља вест без преседана. У том контексту треба сагледавати и најављене преговоре о миру у Украјини, својеврстан мировни самит који би требало да се одржи 15. маја у Истанбулу. До краја је тешко претпоставити како ће изгледати састав делегација свих земаља учесница и заинтересованих страна, извесно је да ће се ту наћи председник Украјине Владимир Зеленски. Политичар који је, у огледалу западне пропаганде, промовисан, ничим изазвано ни заслужено у хероја, представља личност која се нашла на челу Украјине у, ван сваке сумње, најтежем тренутку њене историје. Његово пристајање, додуше након позива председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, да дође у Истанбул, улива наду да ће и он почети реално да сагледава како стање на терену тако и ситуацију у свету.
Друга важна и велика нада јесте да у Турску допутује на преговоре и председник Руске Федерације Владимир Путин. Руски председник је још пре неколико дана предложио да Украјина настави директне преговоре без икаквих предуслова управо, како смо поменули, у Истанбулу 15. маја. Нагласио је, и то је посебно важно подвући, да не искључује постизање правог (тоталног) прекида ватре који ће и званични Кијев поштовати. Зеленски је испрва упутио својеврстан ултиматум, тражећи потпуни прекид ватре у трајању од 30 дана у периоду од 12. маја, као предуслов да започне преговоре. Но, позив Трампа је променио овакав став украјинског председника.
Управо фактор Трамп овде може да има важну улогу. Наиме, познато је да је председник САД и током свог првог мандата, али и у време док је био опозиција претходном шефу Беле куће Џозефу Бајдену, инсистирао на томе да се залаже за постизање договора са Владимиром Путином. Исто тако, САД у најмању руку воде крајње амбивалентну политику према Украјини и према овом конфликту који је уздрмао читав свет у претходне три године. Овај самит на највишем нивоу, уколико би се заиста одржао у пуном саставу, уз присуство поменуте тројице државника – Трампа, Путина и Зеленског и наравно домаћина Реџепа Тајипа Ердогана, председника Републике Турске, могао би да има далекосежне последице по светски мир, али и свеукупну стабилизацију друштвених прилика. Сигурно је да би мир у Украјини допринео додатној стабилизацији светских економских прилика, стања на берзама и зауздавању инфлације која је оставила велике реперкусије и на најмоћније економије света, попут примера ради Немачке. Цене животних намирница, репроматеријала и сировина би се сигурно такође постепено стабилизовале. Извесно да би и за Русију наступило неко олакшање у смислу попуштања стега санкција које никоме нису донеле ништа добро, и то према оцени озбиљних економских аналитичара, али и стручњака из области безбедности и геополитике. Проблем који би остао јесте једна огромна русофобија која је захватила велике европске политичке и друштвене кругове и где је потпуно пристрасна проукрајинска политика оставила већ низ негативних последица. Но, када би оружје заћутало и када би се ствари одвијале ка трајном миру, сигурно је да би се сва ситуација могла лакше разрешити.
Још једна велика вест која је одјекнула у свету као бомба, али са позитивним ефектима јесте споразум поменутих водећих светских економија – Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине. Преговори су вођени на неутралном терену, у Швајцарској, земљи свакако заинтересованој за избалансиране економске односе у свету из много разлога. Амерички трговински представник Џејмисон Грир и министар финансија Скот Бесент објавили су смањење царина на кинеску робу са чак 145 на 30 процената. Заузврат, Кина ће смањити своје царине на увоз из САД са 125 на десет одсто, како је истакао Хе Лифенг, заменик кинеског премијера, иначе предводник кинеске делегације на овом сусрету. Није потребно овом приликом детаљно објашњавати колико је свет био узбуркан новим царинским тарифама које је Доналд Трамп увео бројним државама, на концу и Кини, што је имало посебан и одјек и утицај. Уосталом, довољно је видети ефекте овог споразума. Светске економске вести су забележиле велике берзанске скокове, од тога хонгконшки индекс
Ханг Сенг је порастао за три процента, а у Шангају берза за читав проценат. Долар је ојачао у односу на евро и јапански јен. У САД је Nasdaq скочио за скоро читава четири процента.
Реперкусије се осећају и на другим пољима. Наиме, из САД стижу најаве о почетку преговора са чак 18 кључних америчких спољнотрговинских партнера који би довели како до нивелисања царинских тарифа, тако и свеобухватних трговинских споразума. Оно што је од посебног значаја јесте да сви укључени партнери у овим споразумима једнодушно истичу како штите искључиво своје економске и политичке интересе. Вероватно је у томе и рецепт, да се тако изразимо, за одрживи мир и стабилност у свету. Налажење, математички речено, најмањег заједничког садржаоца и покушаја да се нађу макар одређена нека поклапања која могу довести до
modus-a vivendi међу чак и странама које су дубоко подељене међусобно, јесте једини одрживи пут.
Овој светској геополитици треба додати свакако и све оно што се дешавало у Москви 9. маја у поводу прославе осам деценија од победе у Другом светском рату. Свакако да је овај догађај представљао формални повод за сабрање многих светских државника и угледника, међу којима и председника Србије Александра Вучића, али је био и прилика за нови сусрет Владимира Путина и Си Ђипинга. Овде на делу видимо једну широку и свеобухватну кинеску политику нивелисања односа са САД и учвршћивања веза са Русијом.
Још један значајан геополитички догађај који има реперкусије на нашу тему јесте и избор новог папе, с обзиром да поглавар Римокатоличке цркве одавно није само на челу једне веома велике заједнице верника и религијски лидер. Папа је политичка фигура и чинилац светске политике, некад мање, некад више утицајан, али свакако не лишен значаја. Папа Лав XIV понудио се управо да посредује у проналажењу одрживих мировних решења у свету. У свом првом обраћању пред око 150.000 окупљених на ватиканском Тргу Светог Петра, Лав XIV је апеловао на прави и трајни мир у Украјини, као и на примирје у Гази и ослобађање свих израелских талаца. Он је, такође, поздравио најновије примирје постигнуто између Индије и Пакистана, након још једне ескалације њиховог вишедеценијског, а у ствари вишевековног спора, како смо поменули малопре.
Не треба наравно имати илузије да су сви политички чиниоци у свету за трајна мировна решења. Уосталом, инсистирање појединих европских земаља и њихових влада на даљем вођењу рата у Украјини, и то новцем сопствених грађана и животима украјинског народа, сигурно не иде на руку постизању мира. Изазов светском миру је и даље подгревање унутрашњих подела у друштвима како унутар ЕУ, тако и другде по свету, па и код нас. Разлике се могу превазилазити само дијалогом и јачањем сопствених државних и националних интереса, а не распршивањем даљих подела, сукоба и пожара који могу да донесу несагледиве негативне последице. Као прави
contradictio in adiecto је да су странке које се дефинишу као левичарске, либералне или промотери разних тобож мировних идеологија, у ствари су највећи адвокати рата и сукоба.
Питање које се, када је реч о оваквим широким геополитичким анализама, јесте и место Србије у свему овоме. Апокалиптичне слутње о наводном европском изливу беса над нашом земљом због председниковог одласка у Москву се нису обистиниле, на жалост свих птица злослутница. Антонио Кошта, председник Европског савета је у посети Београду и разговарао је управо са председником Србије Александром Вучићем. Иако је јасно да нису о свему изразили једномислије, ипак се из њихових обраћања недвосмислено види да Србија остаје посвећена приступању Европској унији, иако је то заиста једно комплексно питање, а и чињеница је да не постоји монолитност ЕУ ни око једног великог питања, па ни приступања Србије. Но, опредељеност нашег државног руководства да води политику ка ЕУ, сасвим је евидентна. Да је добра идеја да се не напуштају стара пријатељства, те да се иста надограђују, говоре управо сусрети са председницима Путином и Сијем, али и одржавање других добрих односа.
Србија признаје и Палестину и Израел, са овим потоњима постоје добри односи, док са исламским земљама, од Ирана, Египта, па Сирије, Јордана, те Либана и других постоје врло разноврсни односи које треба само унапређивати на свим пољима. Добре везе са Израелом се манифестују и кроз неговање културе сећања на пострадале у Другом светском рату, али и кроз признавање несумњивог доприноса Јевреја (Срба Мојсијеве вере) изградњи савремене Србије.
Збигњев Бжежински је са јако добрим разлогом свет и светска геополитичка кретања назвао
великом шаховском таблом. Ова максима (у ствари наслов његове веома популарне књиге) добро осликава светска престројавања данас. Оно што међутим сви морамо разумети јесте да се ствари не дешавају преко ноћи. Реална ситуација на терену је веома компликована и не треба очекивати да се ствари реше
ex nihilo, ниоткуда и за један дан. Добро знамо да историјски процеси умеју да буду изузетно дуготрајни, а промене у свету се спроводе често тромо и споро. Али, свет и светска историја јесу динамични у глобалним кретањима. У некој широкој перспективи месеци, па и године не представљају нарочито дугачак период. Нажалост, савремени човек који живи веома брзо тешко може увек то да појми. Због тога, овог морамо бити свесни. Изазови светском миру су огромни и бројни. Супротстављени идеолошки, верски, национални, економски и политички интереси диљем света су бројни. Велике силе које утичу на глобална кретања имају много поља свог деловања, и решавање једног конфликта неретко доноси са собом решење и других питања. Свет функционише по систему спојених судова. Само трезвеним и мудрим сагледавањем целокупне ситуације на ширем плану можемо разумети зашто су и свету, а и Србији, толико потребни мир и стабилност у свим сферама.
Related
