Издржимо бар један дан

Један дан годишње. Ни мање, ни више. Толико можемо. Издржимо бар један дан годишње да у наше реке не бацамо смеће. На тај дан смогнемо снаге и признамо да смо ми највећи кривци за стање у којем се наше реке налазе. За њихову, преко сваке мере, загађеност. Тог дана обећамо да ћемо урадити све што можемо да се стање драстично промени. Обећамо да ћемо се према нашим рекама, у будуће, одговорније понашати. Обећање не испунимо. Али . . . Следеће године дамо исто обећање. И опет, ништа се не промени.
mondo.rs
Сваке године исто обећање. Сваке године исти датум. Обећање увек дајемо 14. марта. Данас је тај дан, 14. март – Међународни дан река. На данашњи дан сетимо се наших река. Сетимо се значаја овог природног ресурса. Наша земља је богата рекама. Волимо тиме да се хвалимо. Нажалост, мало тога радимо да то богатство сачувамо. Ми радимо супротно. Ми се према овом дару природе бахато опходимо. Степен загађености речних токова и извора пијаће воде стално расте. Највећи загађивачи су индустрија и становништво – испуштањем нетретираних отпадних и индустријских вода, кроз канализацију, директно у водотокове. Статистички показатељи су суморни. Процена је да 50% отпадних материја испуштених у реке долази од индустријских постројења. Само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања из канализације.
rtv.rs
Чињеница је да изградња пречишћивача за отпадне воде захтева знатна новчана средства. Ситуацију додатно компликује што је то ствар политичке воље и постављених приоритета градских и локалних власти. Међутим, ако нам само подизање еколошке свести није довољно да престанемо да се бахато понашамо према нашим рекама, на то би требало да нас обавезују закони, подзаконски акти и остали прописи који уређују област заштите река и водотокова. Србија има Закон о водама (Сл. Гласник РС, бр. 30/2010, 93/2012 и 101/2016). Такође, потписници смо разних међународних конвенција и билатералних споразума чији је циљ смањење загађености река. Члан смо Дунавске комисије, обележавамо Дан Дунава, Дан Тисе, па ипак стање у којем се налазе наше реке сведочи да се против њиховог загађења углавном боримо декларативно. На папиру и речима.
nationalgeographicsrbija.rs
У пракси: на сваком кораку стварамо дивље депоније које угрожавају подземне воде. Њих такође угрожава и прекомерно крчење шума. Претерана употреба хемијских средстава и пестицида у пољопривреди угрожава и реке и подземне воде. Директно бацање отпада у реке, разне врсте пластичне амбалаже, угинулих домаћих животиња, аутомобилских гума, покварених кућних апарата, . . . само је врх леденог брега. Кад вода прогута оно што смо у њу бацили. Кад се површина умири. Шта видимо? Наш одраз. Зато сваког дана водимо рачуна о нашим рекама.

Ostavite odgovor