„У најновијем од својих иначе редовних излагања пред новосадском публиком, Даниела Фулгоси представља нам се низом цртежа/колажа препознатљивих ликовних квалитета и интелектуалних исказа. Сви технолошко-медијски квалитети њеног рада су присутни, пажљиво и чврсто изграђени и структурирани, а емоционално-интелектуални приступ дирекних порука и асоцијација као увек разговетан и артикулисан. Оно што је посебна карактеристика изложених радова је згушњавање композиције, засићење фактура и простора. И иначе директна у комуникацији на свим нивоима и у свим медијима, Фулгоси овде као да деривира саму суштину досадашњег деловања и трајања у ликовном простору: без симплификације угушћава емоцију, сећање и асоцијацију. Одлике Даниелиног рада – минуциозна, виртуозно изведена калиграфија цртежа оловком, често запрепашћујуће егзактно, микроскопски прецизно уклапање елемената колажа и јасна логична композиција која артикулише све нивое излагања садржаја; у целини ове изложбе, посматрачу и тумачу који има срећу да прати и памти развој овог еминентног опуса, сада без сувишне репетиције, директније и дубље приказују саму уметницу. Искуства, сећања, реалитети приказани калиграфском вештином сведоче о проживљеном и доживљеном, потврда су присуства, искуства и времена. Колажирани елементи који говоре структуром, фактуром и асоцијативним обликом, доносе сећања и стремљења филтрирана емоцијом и асоцирају на усвојени или жељени идеал, а са друге стране носе жар, неумитност, судбину. Парадоксално, али потпуно функционално и јасно, појава пресованих детелина са четири листа из колекције уметничине мајке у композицији „Срећа“ представља чежњу и трагање за срећом и њен резултат – КРАЈ. Тако једини потпуно реалан предмет постаје интерпункцијски знак и додатно осветљава тему, претварајући је у питање „Срећа?“ Ова реторичка али веома реална запитаност је управо елемент који есенцира ауторске поруке, попут дилеме или двојности коју директно представља диптих „Ватрена кошуља“. Теме судбине, неумитности, трајања, тока, краја којима плени триптих „Тамни путоноша“ јасно показују доба резимирања, сабирања, али без резигнације. Приказану интелектуалну и емоционалну дубину ауторке и њеног рада, овај посматрач најсублимније може да асоцира целином набоја Миљковићевих „Похвале ватри“ и „Критике метафоре“. Постигнуту кондензацију и есенцијалност исказа и израза личном асоцијацијом на брачки вареник – еталон медитеранског еликсира укуса, боја, мириса.”
Дејан Радовановић
Даниела Фулгоси је рођена у Земуну 1967. године. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1991, где је завршила и постдипломске студије 1995. године. Члан је УЛУС-а од 1992. Приредила је 25 самосталних изложби (1993. Галерија Коларчеве задужбине, Београд; 1997, 2002, 2008. Галерија Графички колектив, Београд; 1999. Галерија УЛУС, Београд; 2005. Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд; 1998, 2003, 2008, 2012. Ликовни салон Културног центра, Нови Сад; 2011. Продајна галерија БЕОГРАД, Београд; 2015. Легат М. Зорић и Р. Чолаковића, Музеј савремене уметности, Београд; 2017. Галерија савремене уметности, Галерија СРБИЈА, Ниш; 2018. Галерија ДРИНА, Београд, итд).
Учествовала је на преко 270 колективних изложби у земљи и иностранству од 1990. године до данас (1996. Међународно Тријенале графике малог формата, Фредерикстад, Норвешка; 1997. Међународно Тријенале графике, Осака, Јапан; 1997, 2003, 2005, 2011 Међународно Бијенале графике, Варна, Бугарска; 1998. Међународно Тријенале графике, Канагава, Јапан; 2001. Тријенале ликовних уметности, Њу Делхи, Индија; 2003. Прва међународна изложба цртежа и графике, Бангкок, Тајланд; 2003. ЈЕДАН ВЕК ГРАФИКЕ, Галерија САНУ, Београд; 2004. Међународно Тријенале графике, Праг, Чешка Република; 2009. VI Интернационална изложба мале графике, Кремона, Италија; 2010. Српска графика данас, Културни центар Србије, Париз, Француска; 2011. I Међународно Тријенале графике, Београд, 2012; 19. Тријенале графике, Гренхен, Швајцарска; 2013. Три српска и три италијанска графичара, Верчели, Фано, Рим, Италија; 2015, 2020. Међународно Тријенале графике малог формата, Лођ, Пољска; 2017. I Међународно Тријенале графике, Ливно, Босна и Херцеговина; 2019. ОТИСАК ВРЕМЕНА, 70 година Графичкогх колектива, Галерија САНУ, Београд; 2020. Рефлексије нашег времена, Аквизиције Музеја савремене уметности 1993–2019, МКСУ, Београд, итд).
За свој уметнички рад добила је 14 награда за графику, цртеж и уметничке књиге (1992, 2013, Међународно Златно перо Београда, 1997. Награда Октобарског салона за графику, 1997. Награда III београдског бијенала цртежа и мале пластике (за цртеж), 2001. Велики печат Графичког колектива, 2004. Златна игла УЛУС-а, итд).
Радови јој се налазе у колекцији Музеја Савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, Галерије савремене уметности у Нишу, као и других институција културе и образовања и приватних колекција.
Ради као редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду, где је такође била и деканица.
Живи у Београду и бави се цртежом, графиком, колажом и уметничким књигама.
You must be logged in to post a comment.