Izložba „Crtice o radovima“ autorke Milijane Radovanović biće otvorena u utorak, 26. novembra 2019. godine u 19 časova, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada i trajaće do 2. decembra.
Milijana Radovanović je akademski slikar, profesor likovne kulture, diplomirani bibliotekar. Rasla u Raškoj, živi i stvara u Vrbasu. Izraziti humanista i stvaralac, nemuštog jezika poeta, neko ko aktivno stvara od 1993. godine na ovim prostorima. Ovo je njena dvadeseta izložba i na neki način sumiranje rada od devedesetih do danas. Sadašnji radovi su logičan nastavak . Od crteža do slika uglavnom se bavi problemom figuracije u dvodimenzionalnom prostoru papira, platna, lesonita, ali postavkom često iskače u prostor i pravi objekte od istih. Njeni se radovi uklapaju kao voda. Energija vode koja nosi tragove kamenja. Ovo je drugi put da se pojavljuje u prostoru Kulturnog centra Novog Sada. U Katoličkoj porti napravila je instalaciju u okviru
Infanta 1997. godine. Posebno radoznalog i analitičkog temperamenta, njen um se tom prilikom pozabavio kaldrmom i oživeo je crtežima koji su likovne poznavaoce mogli podsetiti na egipatsku arhitekturu, na Hram kraljice Hatšepsut, na pesak vremena, na Brankuzijevu glavu, zametak, seme svega koje se opire gravitaciji da bi raslo, da bi cvetalo, da ne bi prekinulo nagonski, sasvim normalan hod. Spajajući ličnu zainteresovanost, temperament i uobličavajući forme na granici je između apstraktnog, društveno-provokativnog i modernog –motivom, a pristupom na neki način sakralnog slikarstva. Vizantijsko plava koja je progoni, sigurno, doneće još mnogo plodova. Izduženja i asketizam njenih modela nisu namerni nego posledica pritiska koji vidi, oseća i koji je nametnut. Vertikalnim linijama, oblicima koji seku nebo da čuvaju ono što je bitnije, skriveno. Da čuvaju raćanje, da čuvaju sve. Da li nas tehnički usavršeniji svet približava ili udaljava od prirode čoveka, da li nas savremeno ipak vraća starom, korenima civilizacije? U kontinuitetu, uočavamo organsku nit iz koje jedno iz drugog proističe i time pripada grupi upornih edukatora što pokazuje i u ličnom životu.
Zašto živeti u mreži, kad se može slobodno među korenima drveća? (Avatar). Njeni Avatari, uglavnom ženskog oblika, pripadaju ovom svetu ali i nekom drugom kog znamo od mnogo ranije. Platna koja će tek naslikati možda imaju veći ukus apokalipse, luđi odgovor ako se posmatrač ne umoli na razumevanje mirnog i diplomatskog vizuelnog eseja. Tu granicu izmeću art-bruta i fine ironije nosi obrazovanjem i dostojanstvom. Od kritike često odustaje, jer kako kaže objašnjavajući deci, svojim polaznicima časova crtanja,
džedaj, crtač, stvaralac, ne koristi svoju moć za napad, no isključivo za učenje i odbranu; on/ona nema vremena za rušenje kad se zidati treba i mora.
Milijana Radovanović vas poziva na 20. izložbu njenih radova u kojoj možete učestvovati i pitanjima uživo. Izložbu će otvoriti akademski slikar Lazar Marković.
Related
