Без повратног позива Катализатор овог дела био је резултат личног губитка, туговања, туге, бола и анксиозности. Додатни утицај, напад и ефекат на уметницин свакодневни живот био је почетак пандемије која је резултирала друштвеном паником, страхом и неизвесношћу код куће и широм света. Радови који су скулптуралне структуре приказани су у сировом, органском и голом облику како би гледалац имао блиску и непосредну везу са приказаним објектима. Фрагменти папира који се користе у овим конструкцијама су комади поцепани, исечени и искидани из селекције Дајаниних већ постојећих оригиналних и завршених слика, цртежа и графика. Акција кидања, цепања, сечења и на тај начин уништавања дела одражавала је ауторкино измучено ментално и физичко стање. Цвибахова је затим наставила да ствара од искиданих комада папира нове стварности, помажући себи да се поправи и излечи. Овим конструкцијама додати су и спојени нови натписи, тканина, шавови и ужад.
„Мој рад је у суштини фигуративан и антропичан. Линија је мој примарни полазак у одражавању живота који ме ангажује и окружује, то су истине и мистерије које кодирају наше свакодневно постојање. Бавим се сликарством, цртањем, графиком и инсталацијама.“ (Дајана Цвибах)
Дајана Цвибах (Diana Zwibach) је рођена у Србији, у Новом Саду. Од раног детињства живела је у Етиопији, затим у Израелу где је дипломирала уметност на Академији Безалел у Јерусалиму. Добитница је националне награде за визуелну ликовну уметност и стипендије за наставак постдипломских студија у Лондону (1971). Цвибахова је стекла вишу диплому графике на Chelsea School of Art (1972), а затим је магистрирала сликарство на Краљевском колеџу уметности (1974). Настанила се на северу Енглеске (1975) и наставила да ради у својој пракси. Њен рад је излаган на преко двадесет самосталних изложби у Енглеској, Шкотској, у иностранству, као и на више групних изложби.
Више о изложби можете сазнати овде.