Изложба графика Стојана Димовског „Магична духовност“ биће отворена у понедељак 15. новембра у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до недеље 28. новембра.
МАГИЧНА ДУХОВНОСТ
Уметнички рад Стојана Димовског на изложби „Магична духовност“ представљен је кроз репрезентативне радове који чине суштину и идентификациону карту десетогодишњег стваралачког континуитета. Управо неоптерећеност квантитативном и формалном излагачком активношћу, омогућила је уметнику да постигне оно што врхунски мајстори могу– привилегију да кроз једну изложбу у одобраном простору какав је Ликовни салон Културног центра Нови Сад изнесе и да од себе само одабрано.
Традиционална графичка техника дубоке штампе, акватинта, старинска и само за оне с посебним сензибилитетом, како је Димовски описује, његово је плодно тло, уткала се још пре више од две деценије у његову душу, око и руку. Ова класична техника графичкг медија свим својим карактеристикама, уровнотеженошћу колорита, флуидношћу, тонским распоном, благих колоритних или монохроматских површина, прати ликовну поетику аутора, његов однос према изразу, према садржају, теми и према оном хијерархијски последњем у низу – духовном у уметности.
Ауторова стална инспирација, магични или магијски реализам, суреализам или надреализам, из поља уметности, књижевности и филма, дотиче све радове уметника, од оних раних ентеријерских приказа и мотива, преко оних који су обмотани велом античке митологије и историје, до новијих у којима његова муза долази са Далеког истока. Овај измаштан простор, свет створен у мисли, асоцијацији и сновима, ниче из жеље да уметнички рад и уметност очувају своје место „с оне стране стварности”, далеко од профаног, без потребе да се неуметничко меша са уметничким и узвишеним.
Надахнуће антиком у окриљу муза и уређености, води уметника кроз слике које преноси и промишљено их доноси пред нас – упркос нееуклидовском принципу, који је неоспорно присутан како код многих представника магичног реализма тако и код Димовског, у његовим радовима владају мисао, ред, спокој и мир, простор који није безваздушан, веч уравнотежено жив и опредмећен. Изнад свега овога лебде прича, симболика, наслућено деловање актера, предосећај, титрај, елегантно кретање фигуре која се појављује на античким плочницима, између лукова и кубичних пиластера, неочекиваних тераса и изненадних сунцобрана.
Незаобилазна је и упечатљива појава воде у многим радовима из циклуса „Стубови светлости на античком пољу”. Вода мирна, готово увек из позадине „увучена” у главни план, зрачи тишином, без хиперболе, на исти начин као што то чине дуге сенке непостојеће, измаштане архитектуре, евоцирајући касно античко поподне, испуњено оном врстом узбуђења које доноси мисао, која се рађа из аристократске доколице.
Унутрашњи ред имагинативних пејзажа, без случајности и импулса, композиционо-архитектонски стабилан и чврст, визуелно уређен и снагом интелекта вођен, чистом ликовношћу означен и вреднован, кроз монохроматске рафинмане уобличен у недељиву и самодовољну целину, стоји као контрапункт реалности и на томе почива његова активна супстанца – да буде посебан у потрази за уметничком/уметниковом стварношћу, декириковски чист и далијевски луцидан. У тој потрази ликовни рукопис Стојана Димовског у техници акватинте остварен је у својој пуноћи, богат у мери и на начин на који то само графичка техника и површина могу да буду – децентан, однегован и извештен – и неодвојиво везан за ауру његове личности, поетике и измаштане магије.
Ивана Мартић, ликовни уметник
Стојан Димовски, рођен у Новом Саду 1973. године. Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду на Oдсеку за графику у класи проф. Живка Ђака. Добио годишњу награду за графику 1998. године. На истој академији завршио мастер студије 2014. год. код проф. Слободана Кнежевића. Професор предметне наставе ликовне културе у основној школи од 1999. године.
1999. члан СУЛУВ-а.
2000. члан Ликовног круга удружења уметника Петроварадинске тврђаве
2003. самостална изложба у глаерији СУЛУВ-а.
You must be logged in to post a comment.