Изложба Милана Пивничког „Стварност уметности и лепота облика“ од 6. децембра у Ликовном салону

Изложба Милана Пивничког „Стварност уметности и лепота облика“ моћи ће да се погледа од 6. децембра у 17 часова до 16. децембра у Ликовном салону Културног центра Новог Сада  уз прописане мере заштите.

„Укупно уметничко дело Милана Пивничког, на шта указују и изложени цртежи и уљане слике настале у његовом ранијем и скорашњем времену, чини једну јединствену и програмски заокружену целину, коју су само у нијансама мењали начин сликања, тематска и поетскуа основа у контексту значења пиктуралне функционалности. Доминантне теме портрета, пејзажа и мртве природе сачувале су универзалне вредности реалистичког иконографсог концепта садржаног у ликовним елементима композиционе хармоније, класичне чистоће израза и јасне конкретизације садржаја.

Врло редуцирана и селектирана рекапитулација досадашњег пређеног стваралачког пута, уз подразумевајући отклон од драматичних искорака  у значењу програмског и тематског дисконтинуитета, обележили су сликарство Милана Пивничког у оквиру разуђених постмодернистичких концепцијских усмерења, као рецептуру повратка у ликовну меморију редефинисане и преформулисане ренесансне естетике.

Тај естетски концепт формалног класичног обрасца представља заправо његов парадигматични модел ликовне поетике који припада једном од главних уметничких праваца који је био доминантан у последњим деценијама 20. века и на почетку новог миленијума – поетском реализму. Откривајући форме, предмете и пределе из свог окружења у њиховој пуној лепоти, Пивнички нас уводи у другачији свет тумачења стварности провоцирањем питања које тражи и одговор: да ли је стварност илузија или је илузија реалност? Евидентна цртачка коректност, озбиљност у различитом медијском приступу и експонирање звучног колорита прецизно укомпонованог на сликама, манифестују се као резултат креативног процеса у трагању за њиховом слојевитошћу којом оне постају метафора времена не само садашњег, већ и прошлог.  Наглашавајући сам чин сликања и настајања слике, при чему се у међусобно супротстављеним поступцима усклађују потез и боја, Милан Пивнички нас уводи у тајне сликарске материје у чијем су дводимензионалном простору пројектоване координате унутрашњег света слике, као  некој врсти ритуалног чина.”

                                                                                                               Миле Игњатовић