Несталност облика
Ослањајући се на дух модернизма, радове представљене на изложби Несталност облика карактерише слободна и асоцијативна форма која упућује на транспоноване елементе из природе. Радови користе као референцу језик лирске апстракције и високог модернизма. Трагање за унутрашњим искуством и садржајем води ка стварању новог ликовног знаковног језика сликарства. Карактеристика тог језика је њихова пастуозност, која је постигнута наношењем боје у више слојева, целовитост и јединствена форма, као и алегоријски облици који се односе на елементе из природе. При изведби је посебна пажња посвећена текстури, тактилности и дубини радова, која је постигнута пажљивим наношењем материје преко сваког слоја радова. Апстрактну композицију радова карактерише одсуство сваке нарације. Лишени описних елемената радови говоре о несталности облика и површина и њиховој непрестаној променљивости. Поступном материјализацијом слојева радова омогућено је да се предњи план повлачи пред интензитетом другог плана, омогућавајући нам да сагледамо све подслојеве радова. Видљивост свих слојева омогућена је коришћењем мрежасте структуре која и уједначава и спаја бојена поља. Радови су богати у колористичком и мотивском односу. Уочљиви су аморфни, плутајући облици у имагинарним бестежинским просторима, а транспоновани елементи из природе наглашавају пејзажну атмосферу.
You must be logged in to post a comment.