ЗАКОН ТРОЈСТВА – Линија/Сенка/Простор
Неретко се пред уметничким делом покрећу питања, праћена недоумицама. Ограниченост – неограниченост; променљивост – непроменљивост; кретање – мировање; дисхармонија – хармонија; фрагмент – свеукупност; сложеност – једноставност. Пред најновијим циклусом графика Невенке Стојсављевић отвара се поље промишљања. Поставља се питање шта ова дела обелодањују? Да ли откривају релативност стварности или релативност могућности наше спознаје? Закон тројства, линија/сенка/простор. Три плана у ликовном, али и три плана у метафоричком смислу. Линија – као материја, конкретизован, материјалан вид постојања; сенка – као видљив али неопипљив и непостојан одраз материје; и простор – као дубина, бесконачна и недокучива, која постоји а чијег присуства и дејства, ни у уметности, ни у животу, често нисмо свесни. Намера уметнице да се графике могу постављати и потпуно окренуто (180 степени) упућује на промишљање могућности наше спознаје и уопште виђење света око нас; не само на стално кретање и промене него и на чињеницу да тачка посматрања у физичком, али и наше полазиште промишљања у пренесеном смислу одређује и сам доживљај света. Тачка посматрања одређује и део који ћемо из тог незаустављивог тока кретања процеса природе, времена, звукова, слика … запазити, и … издвојити. Принцип променљивости даје могућност да се линија негде настави, да се нађе излаз из посматраног призора, да се нешто упореди са нечим другим, да се слика релативизује, да ништа не буде коначно јер то заиста и не може да буде, већ следећи тренутак је тренутак промене који релативизује слику и нуди излаз из ње. Изађи из слике и окрени је наопачке. (Невенка Стојсављевић) Због самих ликовних елемената – линије, сенке и простора, оптички ефекти су саставни део израза ових графика, али оптичка игра елемената је само полазиште и начин да се уведе у поље видљивог и невидљивог… У прорачунатост и предвидљиву правилност механичког тока геометријске апстракције танана вибрантност сребрног наноса уноси живост и дах органске текстуре, која се више и разноврсније открива што се пажљивије и дуже посматра. Остаје отворено питање – Да ли ова дела упућују на релативност стварности или обзнањују да су само могућности наше спознаје релативне? Да је истина, ипак, једна и непроменљива, а да су променљиве и релативне само наше могућности (раз)откривања света око нас и допирања до трачка истине, као непроменљивог језгра људске спознаје. Стрпљивост и истрајност у испитивању могућности израза у домену графике, али, што је неупоредиво важније, истраживачки дух у промишљању процеса света слике и могућности запажања, доживљаја и сагледавања тих процеса, чине непрекинуту нит у дугогодишњем стваралачком раду Невенке Стојсављевић. Најновијим циклусом графика она несумњиво потврђује своје место међу најзначајнијим савременим српским графичарима. Пратећи свој унутрашњи порив, али сталним истраживањем новог, она се издваја изграђеним и препознатљивим уметничким језиком, наново нас изненадивши зрелошћу идеје и суптилношћу израза. (Део текста из каталога; Др Рајка Бошковић) Невенка Стојсављевић (1953. године, Велика Попина) Завршила Факултет примењених уметности у Београду 1977. године. Магистрирала на Факултету ликовних уметности 1980. године. Приредила тридесет три самосталне изложбе и учествовала на преко 300 групних изложби у земљи и иностранству – Француска, Белгија, Норвешка, Шпанија, Немачка, Јапан, Бугарска, Словенија, Пољска, Македонија, Мађарска, Чешка, Босна и Херцеговина, Црна Гора. Награђивана је дванаест пута за свој уметнички рад (Велики печат Графичког колектива, Златна игла УЛУС-а, Златна игла на Међународном бијеналу суве игле – Ужице). Дела јој се налазе у многим колекцијама и збиркама музеја и галерија (Народни музеј, Београд; Музеј савремене уметности, Београд; Музеј Цептер, Београд; Збирка графика Академије науке и умјетности, Бања Лука…). Учествовала на многим колонијама и симпозијумима у земљи и иностранству.
Изложба графика Невенке Стојсављевић „Закон тројства” биће отворена у понедељак 12. јуна у 19 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба се може погледати до 3. јула.