Сећам се тебе
Мотив мора у Наташиним сликама казује о фасцинираности уметнице поменутим мотивом. Јасне и живе боје и композиција чине од Наташине слике једно искуство оностраног и имагинативног. Очаравајући призор мора, као и обриси обале, форми пејзажа датих понекад орнаментално, обликовани су широким сегментима боје. Боја и светлост су ту да уметница оствари максималну изражајност у стварању простора слике, а утисак који оставља јесте једноставност призора и удаљеност од материјалне стварности. Управо те карактеристике дају Наташиној слици наговештај тајне и романсе, и неку атмосферу ишчекивања. Мотив мора за Наташу је, чини се, део лепоте живота проткан романтичном атмосфером, у очекаивању неизрециве љубави, које само двоје заљубљених, њих двоје, могу разумети. Наташина слика је сусрет са вољеним бићем, сећање на вољено биће. Она експерементише са бојом, игра се са њом, и у томе се уочава интензитет њене перцепције, а у композиционим плановима низом слојевитих трака боје у простору слике прелази у особену апстракцију која чини аутентичан и препознатљив изглед Наташине слике.Чини се да су њене представе о другом, о вољеном бићу које је одсутно, а опет присутно у слици, измишљене, и да не морају бити реалне, истините, а неке се чак можда нису ни догодиле. Она гаји наду, жуди са проналажењем љубави, отвара се ка недостижном, враћа се изгубљеној целини. Љубав и покретачка енергија која је у слици је позив да сви постанемо уметници, да се нађемо у слици, на искрен и једноставан начин. Можда се ту уочава и сета, носталгија за неким бољим временима, али и нови почеци и нови покушаји. Уметница зове онога кога воли а кога не види, али увек зна да је ту. Вољено биће оставља отисак у том необичном пејзажу, као сена која хода уз обалу мора. То су уметничини благи предели срца, трачак сна, где душа тихо снива и пушта шкољку са дна да изнедри бисер. Наташа продире и тоне у свет своје слике осећајући да никад не може да буде остављена, јер у слици је у срцу, а срце је средиште живота које стално тражи вољено биће. Сликаркина душа је немирна у свему што је окружује, у близинама и даљинама у којима тражи јединство са вољеним. Њене слике богате колористички као да говоре о силини њених осећаја којима жели да испуни околни простор. Размењује у платну своју топлину и енергију, и с тим се враћа у наручје величанства природе. Кадкада нам се чини да то изнова трагање за суштином, љубављу која је опчињава, је неостварена. Њене слике су израз расположења, нијанси, емоција несигурних трајања где сусрет два бића прелази у сликаркину свакодневицу. И као да је свака назнака среће коју открива у слици у ствари потрага за Другим вољеним бићем и спознаја у којој проналази себе. Слике су рађене са акрилом на платну 60×80цм 2019. и 2020, има их 10, колази су на А4 формату, 2020.
Бранка Милутиновић.
БИОГРАФИЈА
Наташа Јанковић рођена је у Београду 4.1.1992. Завршила је основне и мастер студије сликарства у Београду на Факултету Ликовних Уметности 2016. у класи код Радомира Кнежевића.
Излагала:
Самостална изложба у Културном центру Панчева – Сећам се тебе – 2021. Самостална изложба у Блок галерији – Паралелни свет – 2020. Мајска изложба графике – 2020. – онлине Колективна изложба – Буђење – у галерији Диварт – 2020. Самостална изложба у Библиотеци града Београда – Тренутак – 2019 Самостална изложба у СКЦ.Нови Београд – Тренутак – 2019. Самостална изложба у галерији Стара Капетанија – Тренутак – 2019. Колективна изложба мозаика у галерији РТС – 2019. Колективна изложба радова у Народној банци Србије – 2019. Самостална изложба у Установи културе Вук Стефановић Караџић – ТРЕНУТАК 2018. Самостална изложба у модерној галерији културног центра Лазаревца – Александар Павлић и Наташа Јанковић – радови – 2018. Колективна изложба – КАМЕН У АРХИТЕКТУРИ И УМЕТНОСТИ – Уметнички центар Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду – 2018. Колективна изложба – ПОГЛЕДИ – 2018. у Галерији 73. Колективна изложба – ХАРУДОРИ – у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић, 2018. Колективна изложба – ЈА ГРАФИЧАР – Арт галерија Бети Форд, 2018. Колективна изложба – БЕСКРАЈНОСТ – Ноћна галерија Петак, 2018. Колективна изложба – КОНТАКТ – Ноћна галерија Петак, 2017. Колективна изложба – Nulla dies sine linea – Ни један дан без потеза четком – Арт галеријa гастро бара „20/44“ 2017. Самостална изложба у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић – Колористички пејзажи – 2016. -На седмом ФЕСТУМ-у у СКЦ 2016. у Београду. -На групној изложби „Новине од Новина“, сећање на Стеву Кнежевића, у галерији ФЛУ 2016. -На групној изложби „Индетитет“, у галерији ФЛУ у Београду, 2016. -На групној изложби „Настајање и нестајање града“ у галерији ФЛУ у Београду 2015. -На 45,44,43,42, изложби цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ у Београду 2016, 2015,2014,2013 у Дому омладине./ -На групној изложби Mini expo у Delta City 2013.
You must be logged in to post a comment.