Дамир Малешев
Олгица Стефановић, графички дизајнер и сликар. Члан СУЛУВ-а. Имала је више од четрдесет самосталних изложби у Србији, Русији, Канади и земљама окружења. Колективно је излагала графике – екслибрисе и илустрације на многобројним међународним изложбама у Србији, Кини, Белгији, Пољској, Финској, Аргентини, Мексику, Канади… Аутор је књиге Сликовни буквар православља у издању Градске библиотеке из Новог Сада за који је на Сајму књига и уметности у Новом Саду марта 2018. добила Прву награду „Захарија Орфелин“ за најлепшу књигу Сајма. Добитник је Златне значке Културно просветне заједнице Србије. Живи и ствара у Новом Саду.
Изложба слика и предмета од дрвета и метала „Сањајући чуваре расковника“ Олгице Стефановић биће свечано отворена у понедељак 21. септембра у 18 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће трајати до 04. октобра.
У Ликовном салону је дозвољено присуство максимално 10 особа, уз прописане мере заштите (држање физичке дистанце и обавезно ношење маски)
Слике су рађене техником акрилик на платну, док су три предмета израђена у комбинацији дрвета и метала.
ЛИКОВНИ МИКРОСКОП ОЛГИЦЕ СТЕФАНОВИЋ
Као јединствено научно-техничко помагало, микроскоп открива нове и изненађујуће „призоре“ унутар загонетних структура материјалног света. Појављују се нови елементи који нам намећу обавезу да схватимо њихову сврху, повезаност и начин деловања. Тако се приближавамо идеалу свеобухватног научног знања вођени философском идејом космоса као света уређеног математичким принципима и узрочно-последичним везама. Али тај свет је уједно леп и хармоничан. Елементи макросвета огледају се у микросветовима, а принципи повезаности надилазе узрочно-последичне везе. Ови елементи се повезују са човековим телом и духом, са парадоксалном дубином слободе – увек на јединствен и непоновљив начин – на начин постојања уметничког дела. Открића која нам је омогућио микроскоп од велике су важности и на пољу уметности. Упоредо са овим научним, постоји и уметнички микроскоп. И, као што је овај први објективан, заједнички и свеопшти, тако је овај други субјективан, личан и сваки пут другачији. Једна нарочита употреба уметничког микроскопа остварена је у потпуности у новом ликовном циклусу Олгице Стефановић. Понирући изнова у дубине православне духовности оваплоћене у ликовном изразу, наша је уметница, опет, на оригиналан начин спојила напор истраживања и одгонетања традиције са задовољством игре и стваралаштва у оквирима савремених поетикâ. Ингениозне минијатурне вињете на страницама староставних књига, својеврсни иницијали у којима се слова преплићу са биљним и животињским облицима, ти лепи и узбудљиви микросветови покрај којих олако пролазимо, осванули су обновљени и нови на платнима Олгице Стефановић. Распевани у свом колориту, увећани под „уметничким микроскопом“, охрабрени снагом својих детаља, оплемењени префињеним потезима уметнице која им, као мајка својој деци, даје првенство самосвојног постојања, они су „портретисани“ на контрастно обојеним подлогама које имају снажна симболичка значења – каткад дословна, каткад пренесена. Ликови се појављују на тамноплавом ноћном небу које сугерише есхатон, али и на топлим и присним земљаним бојама овоземаљског света. Тако, ова изображена бића не само да имају свој нов и савремен ликовни идентитет и простор, већ собом представљају дубоку хришћанску идеју о обожењу материје – о обожењу кроз јединство природно и уметнички лепог.
You must be logged in to post a comment.