Izložba slika „Rađanje“ autora Ljubiše Đurića od 11. februara u Likovnom salonu

Život, umetnost, slika, umetnik. Sve je rođeno, odnekud stvoreno, nastalo… I sve ima smisaoni tok i poredak. Izložba Ljubiše Đurića RAĐANJE je iskonska priča o nastajanju života, slike, umetnosti, kroz prizmu crno-belog kontrasta i diskretno svedenih boja. Najveća od svih tajni života svakako je tajna rađanja. Najveći fenomen sveta i života je u rađanju. Rađanjeje ono što je do dana današnjeg objašnjivo neobjašnjivo. Zato mi, rođeni, ovakvi kakvi postojimo, jesmo i bićemo, samim postanjem i postojanjem potvrđeni smo i dokazani sami sebi i drugima. Dok trajemo. Početak – to je kad sam se ja rodio. A kraj… Kraja nema! Ovim rečima dete predškolskog uzrasta iskazalo je jednu od najvećih tajni, suštinsku filozofiju života: o rađanju, življenju, postojanju. A sve je počelo i počinje rođenjem. Rađanjem. Od pra, pradavnih prapočetaka, do nas, do današnjih vremena i dana. Na putu ka svetlosti.

Ljubiša Đurić kao dugogodišnji umetnički stvaralac, akademski slikar, ostvario je kroz ciklus RAĐANJEposeban lični estetski zanos i eksperiment. Jednostavan, jedinstven i gotovo savršen. Dva ključna elementa RAĐANJA – žena i jaje, pomoću dva osnovna crtačka i slikarska elementa – crnog i belog, postaju estetske celine u ciklusu slika, objekata, kolaža, asamblaža. Od minimalizovanog formata do ogromnih slikanih površina kolorisanih u boje zvuka, radosti i lepote rađanja. Taj krajnje uprošćeni svet umetničkog dela, sveden na tako malo elemenata, prikazuje visokoprofesionalan, besprekorno čist, krajnje jednostavan a skoro potpuno dorečen stav i odnos umetnika prema određenoj ideji i životnom promišljanju. Krajnje simbolički i značenjski elegantno rešeni problemski postulati slike, i slikarsko dostignuće u duhu modernizma, zaokružuju jednostavnu estetsku celinu. Đurićev umetnički opus RAĐANJE u kontrastu crno-belo je samo jedan od ciklusa stvaranja u dugogodišnjoj karijeri umetnika istančanog senzibiliteta okrenutog isključivo konceptu umetničkog dela i njegovoj simboličkoj celini i suštini. Tajna je u rađanju, u jednostavnosti i estetskoj i misaonoj zaokupljenosti umetnošću kao nikad dorečenoj kategoriji ljudskog bitisanja. Na večitom putu – ka svetlosti. (Radoš Gačić, istoričar umetnosti)