Изложба Владе Њарадија „ПЕЈЗАЖИ ВИБРИРАЈУЋИХ СТРУНА” од 10. априла у Малом ликовном салону

Изложба Владе Њарадија „ПЕЈЗАЖИ ВИБРИРАЈУЋИХ СТРУНА” биће отворена у понедељак 10. априла у 20.00 часова у Малом ликовном салону. Изложба може да се погледа до 21. априла. У многоструким серијама уметника Владе Њарадија, одувек сам проналазио изазовне, махом ликовне наговоре. Они су ме водили путем његових истраживања, у неизбежном преиспитивању сопствених уметничких ставова. Иако се приступи из мноштва углова посматрања често изгубе у неразговетности стила или само у покушају да се по сваку цену донесе ново уметничко дело, у Њарадијевом случају, сваки екскурс је заправо нова авантура. Једнако узбудљива за самог аутора колико и за посматрача, ликовна операција овог мултимедијалног уметника, одвија се на пољу чисто ликовних односа, у равнотежи композиције, на чврстом темељу материјалних квалитета цртежа, слике или објекта. Стога није случајно што у том вибрантном свету Њарадијевог поимања ликовности, запажамо радове апстрактне провенијенције. Произашли из уметниковог богатог искуства проматрања и практиковања у исти мах, најновији радови Владе Њарадија, под називом „Пејзажи вибрирајућих струна”, приказују сасвим друкчију карактеристику деловања. Изузимањем описних одлика визуелног света око нас, у квазимикроскопској „анализи унутарњег”, аутор се предаје испитивачкој манији, одгурујући просторност/димензије и препознатљиву форму. Комбинована техника свакако је више него добар избор како би се чистим средствима, бојом, површином и линијом, образовале асоцијативне „прилике” на мањим форматима папира. Увек када испред себе имам сличан проблем анализе апстрактне уметности, латим се Ворингерове књиге под насловом „Апстракција и уосећавање”. Међу њеним корицама стоји да је уметников нагон ка апстрактном увек последица дубљег човековог узнемирења појавама спољашњег света. Нужност окренутости ка апстрактном у уметности, уско је повезана са (ин)директном реакцијом уметника на стварност. Питања естетичког противљења реалности, тако могу делом дефинисати и човекову потребу за смирењем – путем уметности. Све то, може бити одличан повод за размишљање о уметничким напорима као и разлозима његовог настанка. Изналажењем преко потребног мира помоћу уметничких алата, Њаради се усуђује да нас изненади. Његове површине су рендгенски усмерене ка невидљивом а изведене топлим пигментима, у спонтаној комбинацији технике и идеје, склоне да нас упуте на оптичка увећања камена, листа или пресека фосилних наноса. Геологија сликарске енергије, додатно је сугерисана вибрирајућим епитетом у називу циклуса, којим Њаради сугерише тензију сликарских површина. Преклопи разнородних ликовних вредности, вијугава линеарност, роршаховска поновљеност као у огледалу и ефектна функција белине папира, (у)осећавају посматрача у домен недокучивих светова визибилне снаге. Постављањем у центар својег интересовања игру немуштих слојева, удвојених у организму визуелне представе, уметник као да се не препушта апсолутно – апстрактној слици. Сфере седиментних превоја у хипнотичком луку изворности смисла, у складу природе и човековог хтења, уметничким стазама кроз „Пејзаже вибрирајућих струна” одводе нас у дисхармоничну препирку између ствараоца и света који га притиска. Испоставе сликарске енергичне мисли Владе Њарадија, заправо су имагинарни процеси и борбе, немирење и манифести слободе. И понављају се у недоглед, као вибрације живота којег сви одреда, покушавамо да зауставимо и, колико је могуће, што боље протумачимо. Мр Данило Вуксановић БИОГРАФИЈА ВЛАДО ЊАРАДИ (Врбас, 1966) Завршио је Школу за дизајн, графички одсек у Новом Саду. Самостално je излагао на педесет девет, и више од осамсто колективних изложби. Аутор је тридесетак, углавном међународних уметничких пројеката. Добитник је награде за ликовну уметност „Про Арте Рутхенорум” (2021), коју додељују Светско веће Русина, Фондација Федора Манајла и локална самоуправа места Вац у Мађарској. Награђиван је за сликарство, графику, цртеж, уметничку фотографију, графички дизајн, мејл арт, драму и сатиру. Уметничка дела су му заступљена у приватним и јавним збиркама, у земљи и свету. Легати уметничких дела налазе му се у Приједору у Босни и Херцеговини и у Суботици, а збирка слика у Врбасу. Члан је УЛУС, УЛУПУДС, СУЛУВ, УПИДИВ, Музеја штафелаја, Друштва новинара Србије. Оснивач је Међународне уметничке колоније „Њаради” (од 1997), која организује пројекте, изложбе и сазиве уметника. Своје уметничко знање и искуство преноси на младе и старије таленте. Аутор је и осам драмских текстова, као и књиге драма Драмски колажи. Има статус самосталног ликовног уметника.