Na drugom po redu predavanju, koje je privuklo veliki broj Novosađana, autor je govorio o komunikaciji kao fenomenu razmena energije, o okretanju sebi i o tome kako na taj način možemo da doprinesemo unapređenju „najbolje verzije sebe“.
Pošto je na početku poručio da se „čovek uči dok je živ, a živ je dok uči“, dr Čanak je predstavio svoju prijateljicu, poznatu novosadsku glumicu Sonju Stipić koja je kazivala pesmu „Balada“ Mike Antića, a zatim i aforizam Duška Radovića. Muzički ritam predavanju dali su Uroš Šećerov sa svojom ritam sekcijom i pijanistkinja Milena Buča.
– Umetnost komuniciranja je veliki izazov. Ako hoćete da budete hronično nesrećni, budite perfekcionista, ako hoćete da budete srećni, da hodate putem razvoja, menjanja i napredovanja, potrebno je da težite savršenstvu, svesni da ga nećete dostići s obzirom na to da je ljudski vek ograničen. Merilo kvaliteta čovekovog života je njegova sposobnost komunikacije. Mera za čovekov vek je njegova sposobnost komuniciranja. Možete biti najpametniji čovek na svetu, genijalac, ako niste u stanju to da ispoljite, onda sve to je potpuno nebitno – poruka je dr Čanka.
Komunikacija je, dakle, razmena energija. Većina ljudi se vrti u tome što zna da zna i zna da – ne zna. Ono što je beskrajno prostranstvo širenja za svakog od nas u intelektualnom, duhovnom i emotivnom smislu je upravo ono što mi ne znamo da ne znamo. Ideal je dostići četvrti nivo, a to je da imamo nivo nesvesnog znanja, da ni ne znamo – da znamo.
-Jer, ne rađaju se genijalci, rađaju se bebe, ne rađaju se glupaci nego ih zaglupi život – poručio je dr Čanak i uputio na sve vidove komunikacije: izgledom, mirisima, ambijentom, kontekstom, raznim tehnologijama, jedan na jedan ili jedan na više…
Dobri komunikatori imaju skladne porodice, uspešniji su u poslu, bolje pozicionirani u društvu i jednostavnije se penju lestvicom motivacije čemu teži svaki normalan čovek. Svako od nas teži da bude prepoznat kao neko i nešto, da bude poseban i da tu svoju posebnost manifestuje. Većina ljudi, međutim, nisu spremni da „plate“ cenu posebnosti jer biti poseban, znači biti na neki način eksponiran, a samim tim i žigosan od strane većine koja nije takva.
Dr Čanak je ukazao na odnos brojki koje čine komunikaciju. Ona se sastoji od 20 odsto verbalne i 80 procenata neverbalne komunikacije. I to ne slučajno, jer 80 odsto naše ličnosti je podsvest dok na svest „otpada“ 20 procenata.
– Mi svesno registrujemo verbalnu komunikaciju, a nesvesno upijamo neverbalno. Eto odgovora na pitanje zašto nam je neko simpatičan ili antipatičan pri prvom susretu – objasnio je dr Čanak i dodao da su reči značajan nosilac u procesu komuniciranja. One imaju ogromnu snagu i nije puka metafora pesnikov stih „ubi me prejaka reč“.
Ovo predavanje dr Nika (kao i sva buduća koja će ovaj motivacioni govornik narednih meseci prirediti u Kulturnom centru) pratili su i sugrađani koji imaju slab sluh, zahvaljujući znakovnom prevodu koji je obezbedila Milica Maglovski.