Poljoprivreda je naša razvojna šansa“, stara je mantra koju često možemo da čujemo od političara u izbornim kampanjama. Srbija još uvek ima značajan udeo poljoprivrede u generisanju BDP-a, ali to samo na prvi pogled deluje kao posledica toga što je srpska poljoprivreda efikasna. Da to nije znak razvijenosti naše poljoprivrede već pre svega slabe produktivnosti industrije i usluga, vidi se u poređenju već sa susednom Mađarskom. Tako u Srbiji poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa 9,8%, a u Mađarskoj koja ima bolje zemljište (kod njih je skoro cela teritorija kao naša Vojvodina – ravna i sa plodnim zemljištem) samo 3,9%.Sektor poljoprivrede u Srbiji godinama ostvaruje suficit – više ovih proizvoda izvozimo nego što uvozimo. Na prvi pogled, ovo takođe ukazuje na efikasnost srpske poljoprivrede, ali je i posledica niskog uvoza skupih prehrambenih proizvoda – francuskih i italijanskih sireva, vina i suhomesnatih proizvoda i južnog voća, usled niske kupovne moći stanovništva.Da se ovi proizvodi uvoze i troše približno u meri u kojoj je to slučaj u razvijenijim evropskim državama, naš suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa svetom bi se prilično istopio.Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prethodnoj godini iznosio je preko 2,4 milijarde dolara. Vidi se jasan trend rasta vrednosti izvoza, premda se u nekim godinama izvoz smanjuje, što je posledica i suša ili poplava koje imaju značajan efekat na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. To što nivo poljoprivredne proizvodnje zavisi od vremenskih prilika dosta govori o nivou naše poljoprivrede.Do rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda došlo je na tržištu Ruske Federacije, o čemu smo već pisali ranije, ali i zemalja CEFTA-e, dok je primetno zasićenje tržišta EU – na kome je dostignut plafon od 1,2 milijarde (što ipak iznosi polovinu našeg ukupnog izvoza ovih proizvoda).Kada agregirane podatke o izvozu poljoprivrede pogledamo izbliza, videćemo da tek par sektora sa sobom nosi većinu, tj. preko polovine izvoza srpske poljoprivrede. To su voće i voćni proizvodi, žitarice (pšenica i kukuruz) i stočna hrana. Žitarice se, uslovno rečeno, najviše izvoze u EU, i to preko 70% pšenice i kukuruza, a prate ih zemlje CEFTA-e sa još četvrtinom ukupne vrednosti izvoza, a slična je situacija i sa stočnom hranom.Međutim, u slučaju izvoza voća, situacija je malo drugačija – kao veliko izvozno tržište pojavljuje se i Ruska Federacija.Zašto govorimo „uslovno rečeno“ o tržištu EU kao glavnom tržištu za žitarice i proizvode od žitarica? Zato što više od jedne trećine ukupnog izvoza ovih proizvoda (preko 240 miliona od 690 miliona) navodi kao svoju glavu destinaciju Rumuniju – zemlju koja je takođe veliki proizvođač i izvoznik žitarica, a na njenoj teritoriji se nalazi velika međunarodna luka Konstanca. Stoga se najverovatnije veći deo izvoza u Rumuniju pogrešno knjiži kao da mu je to glavna destinacija, dok je umesto toga roba namenjena izvozu na treća tržišta.Ukupna vrednost izvoza voća je skoro 620 miliona dolara. Najviše se izvoze smrznute maline, smrznute višnje i sveže jabuke, pa i ostalo smrznuto voće, dok je izvoz ostalog voća nizak. Samo maline, višnje, jabuke i ostalo smrznuto voće čine više od 2/3 izvoza voća iz zemlje.Jabuke se dominantno tj. 90% izvoze za Rusiju – od 101,4 miliona dolara, čak 93,3 miliona otišlo je u ovu zemlju, dok je u zemlje EU plasirano 4,5, a u CEFTA 2,3 miliona dolara vrednosti jabuka.Potpuno je suprotno kada je reč o malinama: od 225,8 miliona dolara izvoza smrznutih malina, u EU je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.Izvor: talas.rs
