ЈЕСЕН У ДУНАВСКОМ ПАРКУ

ЈЕСЕН У ДУНАВСКОМ ПАРКУ

Да јесен има својих посебних чари уверило нас је једно прохладно новембарско јутро. Ужурбани град и случајни пролазак познатим стазама. Дунавски парк представља један од заштитних знакова Новог Сада. Оаза мира и свежине у самом центру града, омиљена Новосађанима свих узраста.

Многа су дечица овде направила прве кораке, играла се на игралишту, трчкарала по трави. У младости се шетају заљубљени парови, младенци фотографишу а касније и децу доводе у парк свог детињства. Успомене су свуда ако сте довољно дуго у овом граду.

Лети смо уживали у мини концертима у Дунавској салетли петком, суботом и недељом. Зими је овде Ледена шума са клизалиштем, прави снежни град, бајковит и светлуцав. Јесењи изглед је посебан. „Тек у јесен открију се боје крошања. Све су сличне у лето зелено“ надахнуто и симболично је написао наш суграђанин.

Новембар је заиста прошарао крошње од ватрено црвене боје храста, тамнозелених јела, чемпреса, туја и борова, нешто светлије зелених врба и нијанси жуте. Парк красе многобројне и ретке врсте дрвећа и шибља и зато је под заштитом Републичког завода за заштиту природе.

На самом улазу је фонтана, скулптура „Нимфа” а у парку су споменик Ђуре Јакшића, фигура Преподобног Сергија Радоњешког, поклон Друштва руско српског пријатељства, биста Бранка Радичевића и биста Мирослава Антића.

У централном делу налази се језеро названо Ержебет, са малим острвом у средини. Нажалост познатих симбола парка, легендарних лабудова Исе и Бисе нема већ неколико година. Али ту су бројне патке које пливају и увесељавају дечицу. Ако сте у прилици, увек је лепо прошетати, опустити се и удахнути свеж ваздух.

За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.